ИНТЕРВЈУ: ПРЕДСЕДНИЦА ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ ЗА "ДНЕВНИК"
УЛАЖЕМО У ПОЉОПРИВРЕДУ, ИНФРАСТРУКТУРУ И ЖИВОТ У РУРАЛНИМ СРЕДИНАМА Председница ПВ Маја Гојковић: "Инсистирамо на одговорној економској политици"
Један од кључних принципа којима се Покрајинска влада руководи откада сам на њеном челу, јесте да инсистирамо на одговорној економској политици, која подразумева и да средства расподељујемо у складу с њиховом расположивошћу.
Народски речено, послујемо „домаћински“, трошимо само оно што имамо и што можемо, истакла је у разговору за „Дневник” председница Покрајинске владе Маја Гојковић појашњавајући разлоге управо усвојеног ребаланса покрајинског буџета.
- Морам да нагласим да је и овај ребаланс један од показатеља колико је држава јака и стабилна, и то у тренутку када је на њу извршен координисани удар с бројних страна, који није био само политички, већ и економски. Ово друго чак можда више, како би слабљење наше економије послужило као изговор за промену власти мимо изборне процедуре, фактички насилним путем. Прекомпоновањем буџета показали смо и да се ресурси користе рационално, транспарентно и у сврху јавног интереса, уз поштовање начела правичности и социјалне одговорности. Дата је јасна подршка секторима са највећим развојним потенцијалом, као и пројектима у областима од највећег утицаја на квалитет живота сваког појединца. То нам омогућава прерасподелу средстава према приоритетним секторима - здравство, социјална заштита, образовање, водоснабдевање..., у складу с реалним потребама грађана и читаве наше покрајине. На делу смо показали како изгледа флексибилност у управљању јавним финансијама и прилагођавање буџета економским околностима, све у циљу избегавања било какве финансијске нестабилности- каже Маја Гојковић.
Велика улагања у пољопривреду
- Да не буде да се бавимо само општинама и градовима, морам овом приликом да напоменем велика улагања у пољопривреду и развој инфраструктуре у сеоским срединама. Путем конкурса спровели смо бројне мере подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, где бих издвојила инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, за шта смо определили 550 милиона динара у овој години. За тај конкурс владало је највеће интересовање, што говори и број од чак 2.800 пристиглих пријава.
Затим, ту су подршка младима у руралним подручјима, конкурс за набавку опреме и механизације, средства у циљу подизања конкурентности и за органску производњу. Финансирамо и унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга, за шта смо у 2025. години определили чак 270 милиона динара, што је огроман помак у односу на 34 милиона динара претходне године.
Споменула бих и подршку за набавку опреме и система за наводњавање, набавку приплодних грла, средства за уређење атарских путева и отресишта и бројне друге мере које говоре да вредно радимо на томе да пољопривреда остане један од заштитних знакова наше покрајине, и не само то, већ да чинимо све како би пољопривредну производњу подигли на још виши ниво.
Овај ребаланс један је од показатеља колико је држава јака и стабилна, и то у тренутку када је на њу извршен координисани удар с бројних страна, који није био само политички, већ и економски
Приметно је да су средства за поједине пројекте смањена или се одустало од пројеката
- Оптимизација буџетских средстава увек подразумева да се она преусмеравају с једне позиције на другу, у складу с реалним потребама и тренутним приоритетима. Једним делом и због поновног сагледавања ширег контекста и вредновања самих пројеката, као и услед неопходности ревидирања одређених пројеката. Реализација једног мањег дела пројеката одложена је за будући период, неки су у фази модификације, док ћемо неке од пројеката додатно анализирати, у смислу оправданости и рентабилности. Сваки буџет није нека идеална и вечно зацементирана истина, већ динамична и променљива категорија, која се усклађује, мења и прилагођава у корист потреба свих економских субјеката, а на првом месту људи. Оно што је најважније – грађани наше покрајине овим ребалансом неће остати ускраћени за било шта, напротив.
Равномерни регионални развој
Улагање у развој локалних самоуправа, здравствене иснституције у Војводини, школе, индустријске зоне... Колико Покрајина у тим областима помаже развој војвођанских општина и градова?
- Покрајинска влада континуирано и снажно подржава развој општина и градова у Војводини, улажући у кључне области као што су здравство, образовање, инфраструктура и индустријске зоне. Само у оквиру овогодишњег ребаланса буџета, издвојена су значајна средства за унапређење школа, здравствених установа, као и водоводне и канализационе мреже. Ова улагања имају за циљ не само побољшање квалитета живота грађана, већ и стварање услова за равномерни регионални развој. Од почетка мандата, за нешто више од годину дана, лично сам обишла готово све општине у Војводини, како бих сагледала њихове потребе и разговарала о свим важним питањима за те средине.
Истовремено, улагаће се у нове пројекте. Можете ли нам навести најзначајније?
Прерасподелом средстава обезбеђена су додатна средства за одржавање водних објеката и система ЈВП „Воде Војводине“ у износу од 951,4 милиона динара, затим 180 милиона динара за унапређење шумарства и ловства, као и за развој привреде и туризма 210 милиона динара, и то за пројекте јединица локалне самоуправе, улагање у верски туризам, за развој женског предузетништва и за промоцију извоза преко наступа на сајмовима.
Ребалансом, предвиђена су и додатна средства за завршетак пројеката водоснабдевања у Темерину и у Беочину, завршетак изградње Основне школе „Милош Црњански“ у Новом Саду, рехабилитацију атарских путева на територији општине Ириг, изградњу новог објекта пулмолошког одељења у болници у Сенти, и то као део двогодишњег пројекта укупне вредности од близу 273 милиона динара.
Захваљујући одговорном приступу Покрајинске владе и снажној подршци републичких институција и председника Александра Вучића, успели смо да одржимо финансијску стабилност и обезбедимо средства за реализацију кључних развојних пројеката
Обезбедили смо средства и за предшколске установе у Бачкој Паланци и Руском Крстуру, додатна улагања у заштиту животне средине односно за подршку локалним самоуправама за набавку камиона за комунални отпад, као и за подршку локалним самоуправама за израду пројектно-техничке документације за приоритетне пројекте. Ту је и додатних 150 милиона динара намењених улагању у инфраструктуру основног образовања, затим 60 милиона динара за развој науке и модернизацију инфраструктуре високошколских установа, те додатна средства за рад националних савета националних мањина и за развој мултикултуралности - неговање вишејезичности.
Поред тога, ребалансом буџета за 2025. годину обезбеђена су средства за реализацију пројекта реконструкције, доградње, адаптације и енергетске санације зграде Музеја и Градске библиотеке у Кули. Ова инвестиција представља важан корак у очувању културне баштине и унапређењу јавних установа културе.
Опредељена су додатна средства за финансирање и суфинансирање хитних капиталних поправки у здравственим установама. Шта бисте посебно навели у овој области?
- Током 2025. године Покрајински секретаријат за здравство објавио је три јавна конкурса за доделу средстава здравственим установама у јавној својини чији је оснивач АП Војводина. Први је конкурс за финансирање односно суфинансирање хитних капиталних поправки у здравственим установама у 2025. години у износу од 200 милиона динара и та средства су додељена. Потом је спроведен и јавни конкурс за изградњу, одржавање и опремање здравствених установа у износу од више од 1,7 милијарди динара, а након усвајања ребаланса, расписан је други јавни конкус за изградњу, одржавање и опремање здравствених установа у овој години, где ћемо у ту сврху уложити додатних 50 милиона динара. Реч је о инвестиционом улагању, одржавању просторија, медицинске и немедицинске опреме, превозних средстава и опреме... Сва ова улагања јасан су показатељ да је здравство један од приоритета у раду Покрајинске владе.
Упркос изазовима, систем функционише
Колико је укупна друштвено-политичка ситуација у држави у последњих скоро девет месеци утицала на приходе Покрајине?
-Укупна друштвено-политичка ситуација у Србији у последњих девет месеци, проузрокована блокадама и неодговорном политиком коју води опозиција са својим менторима из иностранства, несумњиво је негативно утицала и на приходе Аутономне покрајине Војводине. Овакве активности ремете нормално функционисање државних институција, отежавају економске процесе, успоравају развој и обесхрабрују потенцијалне инвеститоре. Ипак, захваљујући одговорном приступу Покрајинске владе и снажној подршци републичких институција и председника Александра Вучића, успели смо да одржимо финансијску стабилност и обезбедимо средства за реализацију кључних развојних пројеката. То показује да, упркос изазовима, систем функционише и да су грађани Војводине могли да осете конкретне резултате одговорног управљања.
Колико је покрајинска администрација на чијем сте Ви челу затекла започетих, а недовршених пројеката. Шта је оно што сматрате да сада не може да се реализује и зашто, а за које инвестиције је обезбеђен новац како би биле завршене?
Као што сам већ поменула, поједини пројекти били су предмет поновног сагледавања, било са аспекта сврсисходности, било да је реч о финансијском моменту. У договору са извођачима већина је настављена с реализацијом и верујемо да ће ускоро бити и окончани, док за неке од тих пројеката следи додатна ревизија и вредновање.
Додала бих да је овим ребалансом буџета, Покрајинска влада обезбедила 300 милиона динара за завршетак инфраструктурних пројеката у више општина на територији Војводине. Та средства у значајној мери омогућиће финализацију започетих инвестиција, које су веома важне за квалитетнији живот грађана и унапређење комуналне инфраструктуре у локалним заједницама. Највећи део средстава намењен је за завршне радове на изградњи пута Ада – Утрине, у износу од 166 милиона динара. У насељу Фекетић, завршава се секундарна канализациона мрежа, за шта је обезбеђено 66,5 милиона динара, док је 30 милиона динара издвојено за финалне радове на изградњи водоводне мреже у западном делу Беле Цркве.
Најкраће речено, овим ребалансом смањујемо задуживање, а укључујемо сопствена средства која су остварена или су расположива
У Новом Бечеју, седам милиона динара намењено је за завршетак радова на затвореном базену, док ће у насељу Радојево бити изведени завршни радови на изградњи, опремању и повезивању бунара Б1-1, у вредности од 17 милиона динара. У Шајкашу је за другу фазу радова на реконструкцији, доградњи и енергетској санацији Предшколске установе "Плави чуперак" издвојено 13 милиона динара.
И овим улагањима, Покрајинска влада потврђује посвећеност унапређењу животних услова у свим деловима Војводине и наставља са спровођењем пројеката који су на добробит грађана.
Позив на дијалог отворен, за танго је потребно двоје
Као искусан политичар, реците нам колико заправо има шансе да се дијалогом реше очигледни проблеми који трају у нашем друштву?
- Пре него директно одговорим, подсетићу да је у последњих нешто више од десет година Србија постала знатно боље место за живот, што показују сви економски параметри, међу којима и долазак бројних страних инвеститора, а свакако на првом месту видно бољи животни стандард грађана. Здрава економија донела је отварање нових радних места, смањење незапослености и обезбедила стабилне приходе грађанима, што је све условило лепшу садашњицу и улило реални оптимизам за будућност. Сигурна сам да је већина грађана наше земље поносна на то што су Србија и Војводина глобално препознати као здрав економски амбијент, у коме се доста улаже у модерну инфраструктуру, у путеве, водовод, енергетску стабилност, у пројекте заштите животне средине, што све заједно позитивно утиче на свакодневни живот људи, даје више простора за образовање, професионални развој, културне и спортске активности, што опет све доприноси личном испуњењу и благостању појединца. Реалност се не може негирати и свако добронамеран то види.
Оно што је најважније јесте да Србију неће сломити нико, поготово не сада када је, предвођена председником Вучићем, и јака и стабилна и независна као никада у својој историји
Дијалог је увек начин, и у политици и у свакодневном животу, али, како се то често каже, за танго је увек потребно двоје. Сведоци смо да су на бројне позиве на дијалог од стране власти, с друге стране стизале само искључивости и салве увреда, уз бројне неуке и бламантне констатације, попут оне о нечијој ненадлежности. Желим поново да нагласим да је позив на дијалог отворен за све политичке субјекте који су спремни да кроз сучељавање различитих идеја и политичких концепта дођемо до друштвеног консензуса о томе шта и на који начин заједничким снагама можемо да урадимо за нашу земљу. Бојим се да већи део блокадера и њихових политичких ментора и финансијера из земље и иностранства дијалог не види као опцију, што је њихов проблем и уједно пут ка политичком нестајању, што смо видели на бројним примерима.
Оно што је најважније јесте да Србију неће сломити нико, поготово не сада када је, предвођена председником Вучићем, и јака и стабилна и независна као никада у својој историји. Велика већина грађана то зна и подржава нас, и не треба нам бољи подстрек да још више и вредније радимо и градимо нашу земљу и улажемо у њену и будућност свих наших грађана.
Ребалансом је буџет АПВ смањен и ту је опозиција у Скупштини АПВ имала велике замерке. Појасните нам разлоге смањења
- Потреба за ребалансом условљена је измењеним економским околностима односно одређеним одступањима на приходној страни и самим тим расположивости појединих извора финансирања у односу на пројектовано. Сада можемо рећи да је буџет уравнотежен, износи 67,5 милијарди динара, што је за 2,8 одсто мање у односу на почетни буџет.
Та промена резултат је више фактора, на првом месту смањења текућих прихода, првенствено од пореза на добит, док су остали облици јавних прихода ревидирани на основу динамике остварења на више или на ниже, с укупним нето ефектом повећања у износу од 1,22 милијарде динара. Затим, повећања примања од продаје нефинансијске имовине, покретне и непокретне, смањења примања од задуживања и продаје финансијске имовине и повећања пренетих средстава из ранијих година.
Предвиђена су и додатна средства за завршетак пројеката водоснабдевања у Темерину и у Беочину, завршетак изградње Основне школе „Милош Црњански“ у Новом Саду, рехабилитацију атарских путева на територији општине Ириг, изградњу новог објекта пулмолошког одељења у болници у Сенти
Најкраће речено, овим ребалансом смањујемо задуживање, а укључујемо сопствена средства која су остварена или су расположива. Ребалансом се омогућује да се најликвиднији финансијски потенцијал покрајинског буџета, у износу од нешто више од 726 милиона динара, стави у функцију јавних потреба.
С друге стране, фискални дефицит, мерен у односу на текуће приходе остао је на одобреном нивоу. Оно што је квалитативна измена јесте да се у целини покрива пренетим средствима и да је укупан фискални дефицит номинално је смањен за скоро 94 милиона динара.
Уопштено посматрано, успостављање равнотеже буџета на расходној страни предложено је у складу са приоритетним буџетским циљем, а то је оптимална расподела ресурса.