Јовановић: Студентски културни центар треба да припада студентима — само не на начин на који то тренутно функционише

Говорећи о почетку блокаде СКЦ-а, каже да се сећа еуфорије која је тада владала међу студентима, али да је била скептична због начина на који је то спроведено.

"Дошао је тренутак — не нужно тренутак правде — али неки осећај да, ако већ постоји нека институција у овом граду, у овој земљи, у којој би студенти можда коначно требало да имају право гласа, онда је то управо та, јер се до сада нису питали ништа", рекла је Јовановић.

Како каже, поента је била видети шта ће се дешавати након што студенти преузму СКЦ, како ће изгледати програми које ће студенти организовати, чиме би се показао, како каже, степен алтернативне културе данас.

"Дошли смо до тачке у којој се друштво поларизовало — ко хоће да учествује, ко неће, кога ћете позвати, ко је на 'црној листи', ко сме да говори и шта сме да се каже. Све је то за мене врло брзо постало прилично разочаравајуће. Ипак, и даље верујем да Студентски културни центар треба, на неки начин, да припада студентима — само не на начин на који то тренутно функционише", образлаже она.

Говорећи о затеченом стању, каже да је зграда била сквотирана, односно да су тамо млади људи живели дуго времена, те да је одређена врста хаоса морала да постоји.

"У том смислу, мислим на ту помало 'хиперхигијеничарску' причу — очисти се све то, среди се све то, то тако увек изгледа на сваком протесту, у било којој згради, било где. Али, с друге стране, имамо и уништавање јавне имовине, вршења одређених радњи, то како су они замишљали да визуално обележавају ствари, цртају на одређеним местима. Мени све то више личи на понашање средњошколаца, него на људе са факултета", каже Јовановић.

У контексту несталих ствари из СКЦ, каже да нема довољно информација да говори о томе.

"Имала сам информације и да се то дефинитивно десило и да се то заправо уопште није десило и да је то нека врста измишљотине, ја, заправо, донеке верујем у институције, нека истраге то утврде", каже она напомињући да не види како би дошло до крађе толико ствари без икаквог проблема.

Одговарајући на питање о реакцијама студената који блокирају факултете на затечено стање СКЦ-а, да и њима није драго због слика које су видели, каже да је ситуација у СКЦ последица тога што су уверавани у своју моралну супериорност.

"Можда зато што су месецима били уверени да су ти људи богови – непогрешиви, моралне громаде, уз све оно што им је приписивано – а све је то, ипак, било упућено деци. И сада, када им се пред очи поставе слике које озбиљно ремете њихов поглед на свет, такве ствари вероватно постају тешко опростиве", каже она и додаје да "Ограђивање од тога показује слом њихове слике о самима себи, непристајање на то, што је по мом мишљењу добро."

"Биће много удара реалности у наредном периоду": Пад интересовања за упис на факултете, један од првих

Говорећи о мањем степену интересовања за факултете, каже да је то последица блокада.

"Мислим да то можемо да пратимо – и моје колеге из Бањалуке, као и из Црне Горе, с којима смо у контакту, говориле су још када су код њих почели редовни пријемни испити – да се број студената значајно повећао. То је већ тада указивало на могућност да ће се код нас смањити број студената који долазе из, условно речено, ‘наших’ земаља – дакле, земаља у којима живе Срби“, каже Јовановић додајући да би било очеквиано да се то деси и са студентима из Србије.

Додаје да је Филозофски факултет "преполовљен", да је психологија једини смер која држи факултет.

"Кад сам уписивала факултет, било је, истина, више деце – моја генерација је била бројнија него данашње. Ипак, на пријемни испит за филозофију некада се пријављивало 96 кандидата, а сада их је свега 20. Слична ситуација је и са социологијом и историјом, где је евидентан пад интересосвања“, каже она.

Годину није могуће "сабити" у неколико месеци

Објашњава да долазимо у ситуацију да родитељи неће да пошаљу своју децу на факултете у које немају поверење.

"Сви факултети су били у блокади, сви су себе представљали као моралне арбитре. Ако сте на тој страни, ваљда би вам било задовољство да пошаљете своје дете управо тамо – али то се не дешава. То је, да кажем, један од првих удара реалности. Биће много удара реалности у наредном периоду, али ово је само почетак", каже она и додаје да је највећи проблем шта ће се десити са високим образовањем.

Будући да држи вежбе на два предмета на Филозофском факултету, каже да није могуће "сабити" годину у неколико месеци.

"То ће оставити драстичне последице. Оне зависе од струке до струке, али за неке ће оне бити озбиљније. А када нова академска година почне у атмосфери у којој су и сами факултети међусобно подељени, то свакако није добар почетак", каже Јовановић.

Говорећи о очекивањима од нове академске године у контексту односа студената према професорима и образовним институцијама, Јовановић очекује велике проблеме.

"Ако се ви у потпуности одрекнете сваког ауторитета, па и ауторитета у знању зарад некакве лажне једнакости која се јако первертирано схвата као некаква истост, ако студенти и професори знају исто, хајде просто да затворимо факултете", каже она.

Додаје да се део професора одрекао свог ауторитета у знању, али и да је криза доста шира.

"Мислим да имамо кризу образовања – и чини ми се да је све ово што се дешавало у академији такође само једна од последица те кризе", каже она.

Студенти су издани када им је речено "можете радити шта хоћете, ви сте наши мали богови, ми само пратимо"

Говорила је о промени улоге професора — од оних који су у почетку пружали подршку блокади и помагали студентима, до тога да су касније активно учествовали у њеном прекидању.

С тим у вези, прокоментарисала је и пример Филолошког факултета где је деканка рекла да престаје ера спавоница и почиње време наставе и полагања испита.

"Ако професорима треба све ово да се догоди да би сазрели; ако им то још није било јасно — ако не у новембру или децембру, онда бар у фебруару — и ако наставе да се понашају на овај начин, онда ће се све ово догодити и да је на њима тад било да се потпуно другачије поставе“, објашњава Јовановић и додаје:

"Ја проверено знам да су на многим факултетима, управо мотор били професори, да је инсистирање на наставак блокаде долазио од стране професора, не нужно од стране стуедената. Студената је било све мање и мање било на тим факултетима, укључујући Филолошки, онда када је догорело и када је отишло толико далеко, ви окрећете леђа и технички забадате нож у леђа", каже она.

Она је рекла да ће и сами студенти поново осетити неку врсту жалости, "шамар реалности”, можда ће ситуацију доживети као издају, јер је то, како је истакла, заиста издаја.

"Са те стране – они су заправо били издани још тада, када је речено: 'Можете радити шта хоћете, ви сте наши мали богови, ми само пратимо' То је била издаја. Они су то тада доживели као подршку, а сада ће ово видети као издају", каже она.

На крају је додала да је деканка Филолошког факултета, иначе филозофкиња, у чије знање и позицију има поверење, дуго подржавала студенте.