”НЕ МОЖЕМО УГАСИТИ ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ ПРЕКО НОЋИ” Ђедовић Хандановић: Србија тражи одлагање почетка наплате пореза на емисије CO2 планирано од 2026.
АТИНА: Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је, након министарског састанка Енергетске заједнице у Атини, да по питању примене карбонске таксе Србија заједно са другим земљама региона тражи одлагање почетка наплате пореза на емисије CO2, која је планирана од 1. јануар 2026. године.
"Европа је своје опорезивање емисија развијала 20 година. Не можемо ми да пређемо са нуле на 70 евра по тони преко ноћи. То би било неодрживо за нашу економију", рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је на састанку у Атини поручила да је Србија испунила све услове за интеграцију са европским тржиштем струје, али да би нагло увођење пореза на угљеник угрозило привреду.
Ђедовић Хандановић је рекла за РТС да је Србија прва земља у региону која је спремна за прикључење јединственом тржишту електричне енергије Европске уније.
Она је нагласила да је Србија испунила све предуслове за тај корак, али да сада следи процес верификације од институција ЕУ.
"Србија је испунила све предуслове, од измена закона, преко уредби о балансирању и одговору на ризике, до техничке спремности. Сада је лоптица на страни ЕУ институција, а ми смо свој домаћи задатак завршили", поручила је министарка.
Процес верификације, према речима Ђедовић Хандановић, биће изазов и за саму Европску унију, јер се први пут спроводи за државу која није чланица, а очекује се да ће трајати око 18 месеци.
Истакла је да је Србија изборила право на национално, а не регионално опорезивање емисија угљеника.
То значи да ће прикупљена средства остати у земљи и бити уложена у мере енергетске ефикасности и обновљиве изворе.
"Важно је да задржимо конкурентност наше привреде, а опорезивање мора бити у функцији транзиције - не њен камен спотицања", нагласила је Ђедовић Хандановић.
На питање да ли Србија може да испрати захтев ЕУ за убрзано напуштање фосилних горива, Ђедовић Хандановић је истакла да транзиција мора бити фазна и уравнотежена.
"И друге земље, попут Пољске и Чешке, су најавиле да не могу да се одрекну угља пре 2049. године. Ми смо у сличној позицији и морамо обезбедити сигурност снабдевања", рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је подсетила да Србија већ бележи значајан раст у коришћењу обновљивих извора енергије, чак 85 одсто више него пре две и по године, као и 15 пута више домаћинстава која производе сопствену струју из соларних панела.
"То је процес који ће трајати 20 до 25 година. Не можемо угасити термоелектране преко ноћи, већ морамо развијати алтернативне капацитете, укључујући гасне и, у будућности, нуклеарне електране", истакла је министарка.
У Атини је, осим Србије, своје позиције представило и више земаља региона, уз поруку да би наметање неусклађених правила и рокова могло угрозити стабилност енергетског система југоисточне Европе и успорити њену интеграцију у енергетски простор ЕУ.