СРПСКИ УГАО: Грађанска непослушност или анархија? Нова тактика обојених револуција
Недавно су блокадери позвали на „грађанску непослушност“, представљајући је као демократско право. Ретко ко од њих признаје да се иза те пароле често крије анархично и деструктивно понашање, пише портал Српски угао.
Како прецизно примећује Иван Крастев, један од највећих савремених политичких мислилаца, кога је према Форбесовој листи светских интелектуалаца часопис „Foreign Policy“ уврстио међу најутицајније на свету, глобална средња класа постаје сумњичава према властима, верујући да је успела упркос држави, а не захваљујући њој. Протести се све чешће претварају у перформанс „колективну халуцинацију“, чији учесници уживају у заједничком бунту, али без јасног, одрживог циља.
Управо такав образац виђен је последњих година не само у Србији, већ и широм света. Од источноевропских престоница до Латинске Америке, протести са привидно племенитим мотивима прелазили су у вандализам, блокаде саобраћајница, нападе на полицију, ломљење јавне имовине, претње и физичке обрачуне са неистомишљеницима. У многим случајевима полиција није реаговала одлучно, јер држава није желела да примени силу над сопственим грађанима.
Крастев упозорава да овакви покрети немају јасну политичку платформу, то су „револуције добрих људи против лоших владара“ у којима и левица и десница проналазе простор за свој бес. То их чини идеалним тереном за обојене револуције, у којима се спонтани бунт претвара у организовану дестабилизацију. Управо такав сценарио, уз оркестрирану подршку из иностранства, данас се покушава спровести и против мађарског премијера Виктора Орбана. Европске бирократе и НВО структуре отворено подржавају протестне покрете чији је циљ политичко слабљење или рушење владе, примењујући исте обрасце виђене у многим државама које су одбиле да следе линију Брисела.
Граница између мирног протеста и организованог насиља у оваквим ситуацијама постаје танка, а „грађанска непослушност“ претвара се у еуфемизам за рушење институција и државног поретка.
Србија је годинама уназад мета обојених револуција, а рецепт је увек исти – под плаштом „народног бунта“ производе се хаос, насиље и поделе. Данас се у многим државама, од Београда до Будимпеште, не води борба против појединих политичких странака, већ против саме слободе да народ сам одлучује о својој будућности. Спољни центри моћи, уз помоћ домаћих издајника, желе да сломе државну вољу и уведу режиме по својој мери. Грађанска непослушност у њиховим рукама није никакав демократски чин, већ оружје за рушење суверених држава.