СТЕФАНО ПАВЕСИ ЗА СРПСКИ УГАО: "Протести у Србији су покушај дестабилизације"

Истиче да су за њега приоритети „одбрана Италије и њених граница“ и подсећа да је Лига 1999. била једина странка која се противила бомбардовању СРЈ. Павеси је такође хуманитарац: као студент покренуо је акције помоћи прогоњеним хришћанима, што га је навело да се заинтересује за питање Косова и Метохије. У разговору за „Српски Угао“, посебно се осврће на протесте у Србији и њихову позадину, као и на питање Косова и Метохије.

Говорећи о тренутним политичким тензијама, Павеси сматра да су „протести у Србији покушај дестабилизације“. „Примећујемо сличне обрасце притиска и на лидере попут Орбана или Мелони. Наравно, увек постоји искрено, спонтано незадовољство, посебно међу младима који понекад прибегавају насиљу због нагомиланих тензија. Али када се политички протест преко ноћи прелије у покрет масе, готово сигурно постоји финансијска и логистичка подршка споља, с циљем да се ослаби влада и заустави курс који спољним актерима не одговара.“

„Вучић је покушавао да нормализује Балкан. Након почетка рата у Украјини и сукоба на Блиском истоку, схватио је да би следећа варница могла бити управо на Балкану и да би то могло прерасти у шири рат. Зато је тражио канале и ка Европи и ка Русији – да буде мост, да се тражи мир, што Европа није урадила. Организовао је изборе, победио и политички управљао тензијама. Управо зато верујем да је постао мета кампања које имају за циљ да га ослабе. Када је покушао да води ту политику мостова, притисци су порасли“, истиче Павеси.

„Пре више од десет година, као студенти, основали смо групу која се бавила прогонима хришћана у свету. Већ те прве године организовали смо прикупљање и слање лекова, преко момака који су ишли на терен на Косово и Метохију“, каже Павеси.

„Многе ствари нам се нису уклапале у наратив који смо слушали, говорило се да су Срби ‘лоши’, а ипак је територија, ако је гледате без великих геополитичких интереса, одузета Србији. Италија је с тим догађајима уско повезана, одавде су полетеле бомбе које су гађале Београд. Хтели смо да разумемо зашто је наш народ прихватио ту одлуку, зашто није било великих уличних демонстрација против ње. Када је почео рат у Сирији, видео сам сличан образац – исти актери, исте силе. Косово сам доживео као последњу европску границу; ако тамо више не буде Срба и хришћана, то је почетак европског посрнућа.“

Павеси тврди да се „на Косову данас брани хришћанство“, повлачећи паралелу са средњовековним наслеђем. „По мом виђењу, на Косову је примењен модел етничке замене. Некада су ту живели Срби, неки су протерани, а неки убијени, а затим су замењени већински албанским, претежно муслиманским становништвом, како би се ослабили корени Србије. Да будем јасан: немам ништа против Албаније или албанског народа; говорим о последицама политичких одлука великих сила.“

Из тога изводи политички захтев: „Морална је обавеза штитити људе, манастире и идентитет. И зато понављам став Лиге: Италија не треба да буде та која признаје Косово као државу.“

У Европи се, очигледно, мења расположење: странке које себе називају патриотским јачају у више држава, од Аустрије, преко Француске и Немачке, до Италије где су већ део власти. Павесијев став сугерише да тај тренд отвара простор и за постојанији однос према суверенитету Србије на Косову и Метохији, као и за бољи положај наше државе унутар европских процеса. Ако се политички ток настави у овом правцу, Београд може рачунати на прагматичније саговорнике у ЕУ по кључним безбедносним и идентитетским питањима.

**Поглед редакције портала Српски Угао**

У европској јавности „патриотске“ снаге исказују поштовање према доследности политике државе Србије и напорима председника Александра Вучића да очува стабилност и маневрише између светских центара моћи. Сматрамо да би, уз још један изборни циклус широм Европске уније, однос снага могао видљиво да се промени у правцу већег разумевања за суверенитет Србије на Косову и Метохији и за конструктиван дијалог Београда са европским партнерима.

Разговор водиле: Нина Стојановић и Јасмина Драговић