ХРВАТСКА У ФИНАНСИЈСКОЈ КЛОПЦИ Раст минималца прети да угаси хиљаде радних места
Хрватска удруга послодаваца (ХУП) упутила је апел Влади Хрватске да приликом одређивања минималне зараде за 2026. годину приоритет буде очување радних места, а не даљи раст плата. Послодавци упозоравају да би наставак брзог повећања трошкова рада могао озбиљно да угрози конкурентност привреде, посебно у прерађивачкој индустрији, и да би могао да доведе до новог таласа инфлације.
– Хрватска већ годинама бележи привредни раст изнад просека Европске уније, захваљујући политичкој стабилности, добро осмишљеним одлукама и значајним европским фондовима. Тај раст осетили су и грађани и послодавци, делом због рекордног повећања зарада и минималне плате у кратком року. Међутим, компаније, нарочито у прерађивачкој индустрији, више немају простора за нове инвестиције, што угрожава њихову конкурентност и доводи до губитка радних места – изјавио је председник ХУП-а Мислав Балковић.
Према подацима ХУП-а, профитабилност хрватских компанија мања је за 55% од просека ЕУ, а многе послују са минималним профитним маржама. Инвестиције приватног сектора у 2024. порасле су тек 0,4%, док је минимална плата у последњих пет година повећана чак 92%. Укупна примања по запосленом порасла су 72%, односно реално 42% када се урачуна инфлација, а раст куповне моћи у 2024. био је највећи у ЕУ – чак 21%.
"Ефекат хармонике"
Послодавци истичу да свако повећање минималне плате изазива тзв. "ефекат хармонике", односно раст свих плата у предузећу. Очекивања о даљем повећању зарада у јавном сектору, где је маса плата у две године порасла за 58%, додатно погоршавају ситуацију у приватном сектору, где просечна плата и даље заостаје за државним сектором за 32,5%.
Анкета међу чланицама ХУП-а показује да би, ако би минимална плата у наредне три године порасла на 1.250 евра, 16% послодаваца морало да затвори радна места, а 32% да обустави инвестиције. У прерађивачкој индустрији, свака четврта фирма била би приморана да отпушта раднике, док би 43% њих зауставило улагања. Прошлогодишње повећање минималне зараде већ је, према проценама ХУП-а, довело до губитка око 4.000 радних места.
– Наш апел Влади мотивисан је искључиво очувањем радних места и опстанком најугроженијих индустрија. Раст зарада мора да прати реалне могућности и раст продуктивности. Једногодишње одлагање даљег повећања минималне плате омогућило би индустрији да настави са инвестицијама и задржи запослене – истакла је Ирена Вебер, директорка ХУП-а.
Предлози послодаваца
ХУП предлаже три кључне мере за будуће усклађивање минималне зараде:
Аутоматско усклађивање са инфлацијом и растом продуктивности,
Повећање основног личног одбитка и његово везивање за минималну плату,
Увођење горње границе трошкова смештаја за раднике који бораве у објектима послодавца.
Чак 84% чланица ХУП-а подржава аутоматску индексацију минималне зараде, истичу из ове организације.
Извор: Телеграф