МАСОВНА ИМИГРАЦИЈА И БУДУЋНОСТ НАЦИЈЕ Последња шанса за Велику Британију

Гудвин, познат по својим истраживањима популизма, идентитета и имиграције, износи забрињавајуће ставове о стању нације Велике Британије, тврдећи да се земља налази у „последњој шанси” због неконтролисане масовне имиграције.

Гудвин не оклева да опише тренутну ситуацију као период без преседана, где се становништво Велике Британије повећава за величину Бристола сваке године искључиво због прилива страних држављана. 

Он наглашава да овакве демографске промене изазивају дубоку забринутост међу британском јавношћу, док се истовремено осећа да политичка елита у Вестминстеру није адекватно реаговала. Према Гудвиновим речима, дошло је до слома друштвеног уговора и озбиљног културног проблема проузрокованог масовном, неконтролисаном имиграцијом и порозним границама.

Становништво Велике Британије повећава се сваке године за величину Бристола, искључиво због прилива страних држављана

Гудвин истиче да илегална миграција, посебно преласци малим чамцима, достиже рекордне нивое. Он оштро критикује лабуристичку владу због укидања „Руанда плана” декриминализације илегалне миграције и коришћења новца пореских обвезника за подстицање станодаваца да смештају илегалне мигранте уместо британских грађана. 

Последице масовне и неконтролисане имиграције, према Гудвину, су вишеструке и алармантне. Он тврди да ова појава директно доприноси порасту криминала, наводећи да је знатно већа вероватноћа да ће страни држављани бити ухапшени за различита кривична дела, укључујући силовања и сексуалне деликте. 

Прогнозе говоре да ће Британци постати мањина до 2063. године, те да ће значајан део популације Уједињеног Краљевства, до краја века, бити муслиманске вероисповести 

Гудвин не даје прецизне проценте, али истиче да су бројке  шокантне када је реч о учешћу страних држављана у криминалу. Осим тога, Гудвин аргументује да масовна имиграција негативно утиче на економију, тржиште некретнина и социјалну кохезију унутар земље.

Као решење, Мет Гудвин заговара хитно заустављање експеримента масовне неконтролисане легалне миграције и позива на увођење строжих граничних контрола. Предлаже фабрички ресет британске правне и политичке архитектуре, што укључује иступање из Европске конвенције о људским правима, реформу Закона о људским правима и успостављање принципа националне преференције. 

Решење је у хитном заустављању експеримента масовне, неконтролисане, легалне миграције, уз увођење строжих граничних контрола

Гудвин изражава дубоку забринутост због будућих демографских промена, предвиђајући да ће бели Британци постати мањина до 2063. године, те да ће значајан део популације Уједињеног Краљевства бити муслиманске вероисповести до краја века. Ови подаци, иако представљени као прогнозе, наглашавају драматичност промена које Гудвин очекује. Он упозорава на потенцијалне грађанске немире уколико се садашњи тренд и путања наставе.

На крају, Гудвин критикује државно подржани мултикултурализам, тврдећи да је он пропао. Уместо тога, предлаже алтернативну политику данско-стилске активне асимилације, са циљем промовисања интеграције и решавања проблема сегрегације. Његова визија подразумева снажније инсистирање на заједничким вредностима и активном укључивању новопридошлих у британско друштво, уместо подржавања паралелних заједница. 

Гудвинов интервју пружа мрачно, али провокативно гледиште на будућност Британије, позивајући на хитне и радикалне промене у приступу имиграцији, како би се очувао друштвени и културни идентитет нације.

др Горан Дејановић