ВРИ У МЕДИРАНУ, ТУРСКА ЖЕЛИ У НУКЛЕАРНИ КЛУБ? Вашингтон забринут, споразум са Пакистаном изазвао пометњу (ВИДЕО)

Према тврдњама турских медијских стручњака, Анкара је прави искораке које превазилазе конвенционалне границе – могући улазак у нуклеарни програм у сарадњи са Пакистаном.

Како наводе арапски извори, турски министар одбране недавно је посетио Пакистан где су потписани важни споразуми који укључују развој стратешких војних индустрија, а међу њима и пројекти везани за нуклеарне капацитете. Ова вест изненадила је наводно чак и америчке званичнике, будући да би реализација Ердогановог плана драстично променила равнотежу снага у региону.

Претња региону: Грчка, Кипар, Израел и Египат на мети

Ако би Турска заиста дошла до нуклеарног оружја, промене у регионалним односима моћи биле би огромне. Израел, Грчка, Кипар и Египат би се први суочили са новом, непредвидивом претњом, док би Анкара добила стратешку предност какву до сада није имала.

Турски политички аналитичар Јусуф Катипоглу изјавио је да споразуми са Пакистаном отварају пут не само сарадњи у конвенционалној одбрамбеној индустрији већ и могућности заједничког развоја нуклеарних капацитета. Он је истакао да је сарадња Турске, Пакистана и Азербејџана већ постала опипљива стварност, а не теоријска опција.

Нуклеарна електрана у Акуу – енергетски пројекат или стратешки адут?

Посебну пажњу привукао је и пројекат нуклеарне електране у Акуу (провинција Мерсин), који се реализује у сарадњи са Русијом. Електрана би требало да буде пуштена у рад у децембру 2025. године, свега 120 километара од америчке базе Инчирлик.

Катипоглу је сугерисао да локација Акуу електране може бити стратешки одабрана, јер би објекат могао послужити као основа за развој војно-нуклеарних капацитета, уколико Турска донесе политичку одлуку у том правцу.

„Гнев“ – турска фисиона бомба

Можда најконтроверзнији део открића јесте тврдња да је Турска развила фисиону бомбу под називом “Газап” (српски: Гнев). Према речима војних експерата, ова бомба би могла да буде једнако моћна или чак снажнија од класичних нуклеарних бомби. Иначе, термобарична бомба са фрагментацијом „Гнев“ тежи 970 кг, о којој смо већ писали, биће најмоћније ненуклеарно оружје у турском арсеналу до сада.

Наводи се да је „Гнев“ прошао тајна тестирања и да је Турска достигла напредну фазу у његовом развоју. Иако званичне потврде нема, чињеница да овакве тврдње долазе из кругова блиских власти указује да Анкара озбиљно разматра нуклеарно питање као део своје дугорочне стратегије.

Геополитичка димензија – нови савез или османска носталгија?

Катипоглу је током обраћања позвао арапске и заливске земље да се придруже стратешком савезу са Турском, наглашавајући да је „нико није безбедан“ и да би потенцијалне мете могле бити различите државе – од Катара, преко Ирака, па до саме Турске.

Овакав дискурс осликава ширу логику коју Анкара гради последњих година: повратак идеји обнављања османског геополитичког простора. Било да се ради о симболици или реалној стратегији, јасно је да Ердоган користи нуклеарни наратив као средство политичког притиска и преговарачки адут у односима са САД, НАТО-ом и регионалним противницима.

Ако би се тврдње о турско-пакистанском нуклеарном споразуму показале тачнима, свет би се суочио са новом нуклеарном силом – и то у региону већ оптерећеном кризама.

За Вашингтон и НАТО, ово би значило неочекиван изазов, док би за земље Источног Медитерана, Блиског истока па и Балкана последице биле потенцијално катастрофалне. Ердоганов план да Турску уведе у нуклеарни клуб више није само далека идеја – већ сценарио који може у потпуности променити геополитичку слику региона.

Oruzjeonline