Берићетан род диња и лубеница у атару Пригревице

ПРИГРЕВИЦА: Летња краљица воћа и уједно једна од најдражих летњих посластица је свакако лубеница, која уз диње може да представља и добар извор прихода за вредне пољопривреднике, поготово оне који имају ту предност да имају многочлана породична газдинства.
1
Фото: Dnevnik.rs

Једно од таквих газдинстава је и оно Зорана и Драгане Ћеран из Пригревице, које на непуна четири катастарска јутра плодне земље гаји бостан, с тим да је на неких 30-так ари засађена диња.

- У самом старту је година била лоша, пошто је било хладно после расађивања, па је каснило скидање тунела и заметање, тако да смо почели бербу тек 10. јула, а лани смо брали две седмице раније. Мада се не очекује нека рекордна сезона, за сада није лоше што се тиче приноса и сласти лубеница и диња. Пошто смо део парцеле касније садили из нашег расада, сезона ће, ако све буде у реду, потрајати не само до краја августа, него и дуже - каже Зоран Ћеран, чија породица има четири малопродајна места у самој Пригревици, али и Апатину и Сонти.- Наравно на почетку сваке сезоне цена је нешто виша, тренутно смо на 40 динара за лубенице и 60 за килограм диње, али на врхунцу сезоне она падне до 25-30 динара и ту се углавном и задржи.

Зорану у раду, поред супруге и оца, помажу и синови Душан и Милош, па породично газдинство не зависи толико од додатне радне снаге, које је по војвођанским селима из дана у дан све мање. Очекују принос од око 50 тона лубенице по хектару. Сваког дана уберу од тоне до тону и по, две, некада и само по 500 килограма, све зависи да ли продаја иде боље или лошије, јер чим захладни људи мање купују лубеницу. Ћерани се нису руководили само рачуницом кад су пре десетак година ушли у овај посао.

Фото: Dnevnik.rs

- Да је руководити се само рачуницом, било да се човек бави лубеницама или класичним ратарством, све ове њиве, не само моја, би биле у парлогу, али ето, током сезоне добијемо „на камари“ нешто живог новца, па се поплаћају дажбине, семе, хемија, купи се гориво за следећу сезону и тако...- вели Зоран Ћеран, према чијим речима, у јеку сезоне раде мукотрпно и до 14 сати дневно. - Тешко је, издаци су велики, ту је наводњавање под системом кап по кап, приде мораш пазити и ноћу на род, а ваља га и продати, стајати на тезгама по цео дан пошто од продаје лубенице и диње на велико нема неке зараде. Накупцима продамо тек ако нам се појави вишак, сарађујемо са двојицом поузданих људи већ годинама уназад.

Поред бостана породица се бави и повртарством, роизводњом купусњача, које у случају добре године могу доћи на ред и после скидања урода лубеница и диња, па уз пуно гледања у небо ова породица са исте парцеле скине два урода годишње. Знају Ћерани, земља мора да се и „одмори“ од овакве интензивне експлоатације, па се због плодореда на парцелама сеје и соја, кукуруз и пшеница.

- Нама се као одличан предусев показала соја, мада би по неким показатељима био идеалан кукуруз, али  ми то овако радимо, а док год се муштерије не жале на сласт лубеница са наших њива, зашто да нешто мењамо- вели Зоран Ћеран који са својом породицом снабдева Пригревчане, Апатинце и Сонћане летњом воћном посластицом.

М. Миљеновић

 

EUR/RSD 117.5751
Најновије вести