Бициклом кроз Војводину: Обровац (2)

ОБРОВАЦ: "Да се село купује за новац, ја бих себи купио Обровац", воле да кажу мештани овог јединственог места у општини Бачка Паланка.
o
Фото: Obrastao u bršljan: Stari mlin u Obrovcu

У једној Папској були село Обровац се први пут помиње још 1308. Прва локација места била је на километар и по од садашњег места. 1526. село је спаљено после Мохачке битке, кад је туда прошла војска на челу са Ибрахим Паргалија пашом. Име је према неким тврдњама добило по Обрима (Авари), али Срби нису могли да упознају Аваре јер су ови уништени од стране Франака пре доласка Срба, па се сматра да је Обар било значење за становника из земљаног опкопа, какве су правили Авари. У околини Обровца, на локалитету Рајсов салаш је нашен један такав опкоп (утврда од земље) какве су остајале иза Авара.  

Преселење места на нову локацију догодило се 1765-1780. и село се сместило уз обалу речице Бегељ која је једина аутохтона речица у Јужној Бачкој која извире на тромеђи обровачког, товаришког и младеновачког атара и улива се у Дунав код Машинске радионице ДТД.

На новој локацији Обровца у доњем делу села, поред саме речице настанили су се Срби док су у горњем делу живели Немци, Словаци и Мађари. Немаца је било највише, око две трећине села. Школа је почела са радом 1757. у коју су ишли и Срби и Немци. У то време се у основну школу ишло само шест разреда. Ова школа је дала многе знамените личности. Један од њих био је и Аркадије Петровић, рођак Вељка Петровића који је долазио често у Обровац у посету. Сва тројица синова Аркадија Петровића били су значајни интелектуалци и национални радници. У Обровцу је 1924. рођен и Антон Шерер који је докторирао славистику и германистику на Универзитету у Грацу, истом оном на којем је докторирао и Иво Андрић. Шерер је заслужан за проналажење докторске дисертације славног Нобеловца која је била затурена на тавану Универзитета у Грацу…

Фото: Legendarna kafana: "Tri šešira"

У Обровцу (Оберндорфу на немачком), од 1895. је између Немаца и Срба склопљен договор да се власт у селу организује тако да и једни и други буду заступљени, тако да ако је судија био Немац, заменик је морао бити Србин и обратно. Ова пракса се наставила и у Краљевини СХС.  Прва карта општине је направљена  1771.  а  1781. од стране инжењера Франца  Денка  је обновљена и побољшана.

Након Првог светског рата су у Обровац досељавани добровољци из Босне и 1929. је урађена аграрна реформа. После догађаја од 27. марта 1941 је један број обровачких Немаца одведен у својству таоца у Петроварадинску тврђаву. Након уласка мађарских трупа у Бачку, 12. априла су ослобођени и враћени кућама. 12 априла у Обровцу локални Немци преузимају власт, а  већ 17. априла то чине Мађари који улазе у Обровац, а Немцима остаје само полиција. Односи између Немаца и Мађара нису били баш најбољи током четири године окупације.

Почетком Другог светског рата су сви војно способни мушкарци били позвани у војску СХС, а након капитулације су војно способни настојали да радије иду у мађарску војску него у СС трупе јер Мађари нису одлазили на Источни фронт, Африку или Грчку. Ипак, принудна мобилизација је многе обровачке Немце, посебно рођене 1922-1924, одвела на Источни фронт, док се већи део обровачких Шваба повукао са немачком војском почетком октобра 1944. 

Народна библиотека у Обровцу настала је из приватних и црквених колекција књига. 1929. у Обровцу је основан Регионални музеј школства који је имао и један покретни кино-пројектор. Немачка читаоница са великим фондом књига након 1945. је уништена - део књига је спаљен, део покраден.

Библиотека у селу данас носи име доктора Славка Јовина, Обровчанина који се бавио истраживањем епидемије колере у Војводини. Последња епидемија колере у Обровцу била је 1910. када је уведено обавезно вакцинисање. Исте године кроз село је прошла и пруга Бачка Паланка - Бач - Богојево.

Фото: Gospodski hobi: Jovo Kaurin s jednim od svojih konja

Међу славним мештанима Обровца треба поменути још и Милана Козомору, доктора књижевности који је рођен 1930. а оставио је великог трага на многе генерације мештана као директор Основне школе у Обровцу, био је директор Техничке школе у Бачкој Паланци а једно време и председник Ауто-мото савеза Југославије.

Овдашњи свештеник Никола Теодоровић се бавио богословском књижевношћу и белетристиком. Његов син Ђурђе Теодоровић био је сликар а ћерка Стојанка се као професорка ликовног у Горњем Милановцу у Другом светском рату придружила покрету отпора и погинула 1943.

У Обровцу је 1957. пронађено 3.6 кг златника келтског порекла. Део тог злата је потрошен у кафанама, прича се да га је нашао један овдашњи поштар који је недељом после цркве ишао по бирцузима да пије. Тај поштар би, према сећањима Леонарда Немета, овдашњег хроничара, однео један од златника локалном посластичару и рекао му да свих 40 и девојчица који су ту чекали - добију по једну куглу сладоледа. Оно што је сачувано, око 800 грама, налази се данас у Народном музеју у Београду.

Обровац је познат и по томе што је дао чак четири светска првака у различитим спортским дисциплинама. Најзаслужнији за спортску форму младих Обровчана током седамдесетих и у првој половини осамдесетих година 20. века био је наставник физичког Браца Петровић. Он и његова супруга Боса, у јануару 1985. трагично су погинули када је под њима пукао лед на каналу ДТД. Обоје су се удавили.


Од продаје прасића до несталих кучића

На друштвеној мрежи Фејсбук веома је активна група "Обровац у Бачкој" која има преко 1.900 чланова што је више од половине данашњег броја становника села. Овде је могуће пронаћи најзанимљивије информације из свакодневног живота али и историје места.

Тако једна жена продаје дрво за ложење (црвену врбу), друга прасиће, трећа "беле коке", један Обровчанин козе, један други - плуг "као нов, мало кориштен"...

Фото: Izgubljeno - nađeno: Zalutalo štene brzo je pronađeno preko Fejsbuk stranice "Obrovac u Bačkoj"

Многи постављају фотографије из свакодневног живота на селу: рада у месници, вађења кромпира на њиви, јесењих боја у крошњама дрвећа. Ту сазнајемо да је након 50 година отворен и врти? "Мали принц". 10. октобра је у њега кренуло 25 малишана из села. Заслужан за отварање вртића је овдашњи успешни предузетник Ђорђе Марковић који је заједно са Општином Бачка Паланка финансирао његову изградњу.

Једна Маја поставила је фотографију малог уплашеног кучета уз питање "Да ли је неко изгубио штене у Шолајиној?" и одмах добила одговор: "Да, Вук Рађеновић, Цилетов унук! Ту је близу вас!".

Члан групе Бранко Ивић често дели старе црно-беле фотографије својих предака и других мештана села док је Станислава Тркуља Пандуров објавила фотографију своје црне мачке са белом "лептир машном" на крзну. Реџеп Фаики, данас у Копенхагену, сећа се места где се налазила посластичарница његове породице у Обровцу.


Јово Каурин, угајивач коња из Обровца од свог је покојног деде Душана наследио љубав према коњима. Као дипломирани инжењер сточарства Јово каже да је први услов да би се човек бавио овим послом - љубав. Тренутно има девет грла до ждребади до кобила и приплодних пастува. Имају липицанере у три боје што је, каже реткост, пошто је 95% коња ове расе у белој боји. У Јовиним шталама имају липицанере црне, беле и "дороти" боје.

Бранко Вујаковић још је један Обровчанин вредан помена. Разлог томе је његова иницијатива да се након 35 година у овом селу направи нова куглана. На месту које је некада било зарасло у траву и коров, Бранко је направио терен за балоте а након тога и тзв. "пољску куглану" на отвореном. Каже да планира са сеоским момцима направи и терен за одбојку на песку. Иначе, занимљиво је да Обровчани лети чешће одлазе на купање на језеро Провала поред Вајске, у суседној Општини Бач него на купалиште Тиквара на Дунаву у Бачкој Паланци.

На улазу у заграду локалне амбуланте затичемо неколико мермерних плоча са именима жртава фашизма и бораца погинулих у НОБ-у. Питам жену која стоји поред да ли су ово све староседеоци Обровца, пошто се не сећам да сам чуо да је овде било већих војних операција или злочина окупатора - она одговара: "То су Босанци! Тамо се пуно гинуло!". Ту је и биста босанскохерцеговачког политичара Ђуре Пуцара Старог (1899-1979) који потиче из краја (Босанског Грахова) одакле су дошли овдашњи колонисти.

Настављамо према некадашњој Железничкој станици и скрећемо лево ка Православном гробљу. Примећујемо пуно споменика младих људи погинулих у саобраћајним несрећама што је, на жалост, тужна свакодневица многих села у Војводини: алхокол, неискуство и брза вожња узимају данак.

Фото: Miran život na kraju sela: Rakija sa braćom Došlov

Железничка станица у Обровцу није у функцији од почетка осамдесетих. Врло брзо је извађена и пруга. Драган и Мирослав Дошлов браћа су од стрица, седе испред некадашње станице, нуде нас ракијом и причају како Драган са породицом овде живи "привремено" од 1990. Гаји гуске, патке, козе, прасиће, живи као на некаквој фарми Доктора Дулитла и чини се да му је лепо, ту на крају села...

На изласку из Обровца обилазимо Римокатоличко гробље, данас готово потпуно зарасло у коров и жбуње. До Другог светског рата две трећине становништва су чинили Немци чији гробови се данас више и не виде од растиња. Неколико споменика овдашњих Мађара су у добром стању и одржавани су.

Роберт Чобан

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести