Овим је испарављена историјска неправда према буњевачкој нацији, која је 1918. године била после Срба, најбројнија делегација на Великој народног скупштини Срба, Буњеваца и других Словена, 25. новембра. 1918. године.
Након расправе, са 58 гласова за и два против, одборници Скупштине Суботице усвојили су предлог градоначелника Стевана Бакића да се буњевачки језик уврсти међу службене језике града Суботице. Градоначелник Стеван Бакић је истакао да се изврћу историјске чињеце када су у питању Буњевци.
- За мене је ово леп дан, и нико не може да га поквари. Данас је велики дан за град Суботицу, историјски моменат за буњевачку националну заједницу. Изгласана је одлука о приступању промени статута ради увођења буњевачког језика као службеног језика на територији града Суботице. Представници Националног савета Буњеваца су покренули иницијативу и доставили је и председнику Скупштине града, као и мени. Ми не укидамо ничији службени језик, него се уводи и четврти по истим принципима као и хрватски. Историја показује да су Буњевци прошли кроз катарзу, али и да су увек били уз Србију. Ово је начин да им се одужимо ”, рекао је градоначелник Стеван Бакић.
Он се осврнуо и на обраћање Томислава Жигманова (ДСХВ) објашњавајући му да нигде у закону не стоји да мора бити 15 одсто грађана да би се неки језик увео у службену употребу. Одборник Мирко Бајић (СББ) није крио своје емоције. За говорницом је рекао да је ово историјски моменат за Буњевце који су чекали више од 100 година.
- Да могу ово видети наше мајке, наше прамајке и прадеде - они не би могли веровати. Коначно смо дочекали на наша буњевачка заједница буде призната и равноправна у Суботици и Србији. Ми имамо своју културу, традицију и језик. Сто година је требало за ово - рекао је Бајић.
Драган Копуновић (СББ) рекао је да је градоначеник Бакић показао да је пријатељ Буњеваца.
Против предлога је био Томислав Жигманов (ДСХВ), сматрајући Буњевце делом хрватског корпуса, и објашњавајући да се он управо за говорницом обраћа и због Буњеваца који себе сматрају Хрватима.
„Обраћам се у име заједнице од три четвртине Буњеваца који себе сматрају Хрватима. Не можемо оспорити формално-правно легитимитет подношења иницијатива. Уколико овај предлог прође Хрватско национално вијеће и ДСХВ тражиће да се хрватски језик уведе и у срединима где Хрвати чине барем исти проценат колико то чине Буњевци у Суботици. Морам рећи, када преседан постане правило, онда важи и за будуће одлуке. Буњевачки језик не постоји то је дијалект”, рекао је Жигманов.
Остаје да се изради нацрт акта о промени Статута и достави га Градском већу Града Суботице ради утврђивања предлога акта, у циљу упућивања предлога Скупштини града Суботице на доношење.
С. И.
