Један део атара је осамдесетих претворен у рибњаке који се данас простиру на око 900 хектара (од чега две трећине припадају деспотовачком), док су у близини стари Тамиш, односно рукавац илити некадашњи ток редовне реке која и данас пролази крај села.
Док се најпре возимо земљаним путем окружени силним водама, срећемо роде, чапље, патке, корморане... Кроз трску (и шаш, што би рек’о Балашевић) гледамо на Деспотовац који из тог угла делује као да је на мору, премда је с друге стране дивља дивљина једне од најлепших (некад и најопаднијих) река Војводине – Тамиш.
Мештани се најрадије сећају летовања на води и купања на две плаже – Плићаку и Дубљаку – премда данас од њих нема ни трага, те се Деспотовчани брчкају на мањим плажицама, попут пецарошких места.
Пуковник Ерне Киш из Арада, иначе јерменског порекла, 1822. године основао је село на имању Кендереш, које је потом добио име по њему – Ернехаза. Оно је најпре било насељено Немцима из Немачке и Аустрије, који су по завршетку Другог светског рата депортовани. Неки од њих су завршили у логорима, а неки у државама одакле су им преци...
Међутим, средином тридесетих година прошлог века, село добија нови назив – Банатски Деспотовац, највероватније по Деспоту Стефану Лазаревићу ком је својевремено припадао овај терен. Али, име се поново мења у Ернстхаузен (1943), а после рата опет у Банатски Деспотовац када су досељени колонисти из Босне и Лике. Тада је срушена католичка црква која се налазила у самом центру села, тачније насред данашњег парка.
И, можемо рећи да се овде завршава прича о свему што је остало најлепше у Банатском Деспотовцу, јер кога год да питате како се живи – чућете само критике, јадиковања и носталгију. Како и не би, кад је село од око 5.000 становника спало на свега 850, школа, која је бројала 480 деце сада има око 40, а пуне куће вишечланих породица данас махом зврје празне.
– Нисам могао да замислим да ће овако изгледати наше село, да ће бити оволико опустошено – каже председник Савета Месне заједнице Банатски Деспотовац Крстан Митровић, додајући да је свакодневица таква да млади одлазе у веће градове и више се не враћају. – Реално је да ништа није оствариво у селу и реално је да их терамо да иду одавде, зато што немамо ништа и деца немају чиме да се баве, нема посла. Пре који дан су нам укинули Пошту која сад ради трипут недељно, лекара исто имамо три пута седмично, некад и двапут, као и матичара. Нормално је да онда сваки родитељ гура своју децу тамо где је боље!
Како Деспотовац никад није био нарочито вичан пољопривреди, те су се мештани углавном запошљавали по фирмама, ни данас нема много оних који слове за јаке пољопривреднике, свега четворо-петоро.
– Баш зато што је било много запослених, имали смо добар самодопринос од ког су наши људи изградили 99 одсто свега у селу. Све улице смо асфалтирали, урадили воду, плин, телефон... Сада имамо све што се тиче инфраструктуре, осим канализације, јер нема економске оправданости за њу – додаје наш саговорник.
Ипак, као горући проблем наводе две дивље депоније које постоје захваљујући мештанима из суседне општине Сечањ, који немају обезбеђено одношење кабастог отпада, за разлику од Града Зрењанина који је то регулисао на својој територији.
Нема лепше пите од босанске, увераваће вас свако кога питате у Банатском Деспотовцу, а нарочито жене из Асоцијације, које већ 24 године организују чувену „Питијаду”. Тајна је да нема тајне у рецептури, која не може бити једноставнија – брашно, со и вода, и да тесто дуууго одстоји како би се само развлачило под прстима.
– Можда су наше пите најлепше јер смо ми тај дар развлачења наследиле од наших бака и мајки – каже председница Асоцијације жена „Банатски Деспотовац” Љиљана Савковић. – Многима сам покушавала да покажем, али ниједна не испадне као моја! Правимо пите од кромпира, купуса, сира, зеља, а почеле смо и с јабукама и вишњама, што пре нисмо радиле.
Ова организација постоји од 2000. године и тренутно броји до 12 жена, с тим да их је сваке године све мање. Ипак, могу да се похвале једном шеснаестогодишњакињом која још увек није научила да развлачи пите, али ускоро ће.
– Ми плетемо и чарапе, правимо хуманитарне акције, учествујемо на манифестацијама других села која долазе код нас у госте – вели наша саговорница. – Ове године ћемо „Питијаду” организовати 11. маја, јер морамо сачекати да прође пост, а одлучила сам да се овог пута пите праве на лицу места.
– Проблем нам је и саобраћај, нарочито зими кад се вади репа, па нам стотинак шлепера протутњи кроз село, они нам и девастирају улице. А како је ово регионални пут, не можемо да ставимо никакве успориваче – каже Митровић.
На сву муку пак за Банатски Деспотовац се каже да је „мали Париз” јер сви путеви воде до центра и огромног парка који је уједно и кружни ток. А уз Тамиш, свакако да важи за бисер овог сеоцета у ком најбоље функционишу Фудбалски клуб „Младост”, ловци и Асоцијација жена „Банатски Деспотовац”. Осим тога, јефтине некретнине (које нису више ни толико јефтине) пре две године су привукле чак пет кинеских и четири руске породице!
Текст и фото: Леа Радловачки
На селу је здравије и природније
Двадесетшестогодишњи Драган Васић редак је случај младе особе која је толико везана за своје село да не планира да га икад напусти. Тек кад мора, максимално двапут недељно, оде до Зрењанина у набавку ил’ да обави шта треба.
– Везан сам за село, имам амбицију коју желим да постигнем овде, да имају млади људи где да излазе, да их подстакнем да живот на селу није толико лош, већ је здравији и природнији него у граду – каже овај млади предузетник, иначе власник локала „Please” који носи назив по деда Радетовој фори. – Деда је био мало јачи коцкар, професионални, и кадгод је имао сигурну победу, само би раширио руке и рекао „please”. Tако је фора остала. Ја га се слабо сећам, али сви кажу да сам сличан њему по особинама. А ако будем имао сина, зваће се Раде, баш по њему!
Драган, осим што води кафић, држи и воћњак јабука, крушака, шљиве и кајсије – све од чега се може направити добра ракија, за кућне потребе, наравно.
– Лети нам овде буде јако добро, буде пуно људи сваки дан, па зими трошим паре које тад зарадим, сваки други викенд гледамо утакмице ФК „Младост”, идемо на Тамиш на купање... А овако, дан се почиње с ракијом, кафом и вињаком, а завршава уз јамб, пиво и утакмице на ТВ-у – прича млади Деспотовчанин.
