Народски речено, у приобаљу, а оно је од центра вароши удаљено десетак минута пешачења, градиће се регатна стаза, односно ово треба да постане веслачки центар целе Србије, градиће се марина на левој обали Дунава, а биће неколико стотина метара узводно од моста који повезује Бачку Паланку и Илок, односно Србију и Хрватску.
Планирају се и хотели, ресторани, кампови... У пројекат се уклапају и постојећи отворени спортски терени, спортске хале као и отворени олимписки базен који после неколико година градње коначно треба да буде спреман да овог лета прими купаче. Планом је обухваћена површина од скоро 390 хектара која представља део Природног добра „Тиквара“ и његове заштитне зоне.
После девет година постигнут је значајан корак ка реализацији Пројекта приобља Дунава, каже, између осталог, Бранислав Шушница, председник Бачкопаланачке општине.
Како додаје, могућност решавања овог изузетно квалитетног простора сада је извеснија.
Доношењем Плана детаљне регулације приобалне зоне ближи смо регулацији, односно промени изгледа приобаља, а самим тим и будућности наше општине у сфери туризма. Али, не само туризма, већ и богатијим спортско-рекреативним садржајима, изградњи неопходне комуналне инфраструктуре и саобраћајних коридора. Редовним контактима са Министарством омладине и спорта Владе Републике Србије закључили смо да ова локација има све предиспозиције да израсте у Национални регатни центар, најављује Шушница.
Они који су радили на овом пројекту кажу да заливно језеро „Тиквара“ које је повезано са Дунавом, а дели их педесетак метара, и неколико бара ближе вароши, треба за југ Бачке да постану оно што је Палић за север Војводине. Са скупштинске говорнице чуло се да се фактички локална власт налази на почетку релизације великог посла мада идеја постоји годинама, а све је могле да се почне пре скоро једне деценије. Могло, али није, јер, сада су и политичари признали да није било консензуса. Надлежни, стручнији и реалнији, кажу да се овај посао у најбољим околностима може завршити за 3-5 година, а да су паре за његову реализацију велики па се, паушално, барата са цифром од десетак милиона евра.
У целу причу уклапају су и лабудови, а љубитељи и посматрачи птица кажу да овде живи око 100 парова лабудова, тзв. „грба“. Нису они увек били овде, доселили су се пре пар деценија и остали. Толико су се одомаћили да често једу храну људима с длана.
Паланчани су их прихватили, пазе, мазе, постали су атракција, а посебна брига о њима води се зими када се језеро заледи и када су они једини и прави господари ове воде. Некако с пролећа, а посебно лети, лабудови се сами повлаче у даље делове језера, џентлменски препуштајући на пар месеци плажу и део обале бројним купачима, а у врелим данима зна да их буде и по пар хиљада.
Дуго се овде водила полемика да ли веслачка стаза, са судијским торњем и свим другим потребним садржајима за одржавање највећих светских такмичења у кајаку на мирним водама, али и веслању, треба да се гради у саставу језера, али да буде лоцирана на простору садашње Цврцине баре. Аутори пројекта су преломили и написали да ће Тиквара остати оваква каква је, с тим што ће бити заштићена од Дунава који годинама кида обалу и прети да се споји са језером. Тачније, језерска вода остаће само за купаче на предивној плажи која је већ ових дана посећена, али и рекреативним риболовцима, наутичарима, власницима сплавова, односно кућица на води...
Да би се од постојеће Цврцине баре и комшијске баре уредила регатна стаза потребне су измене и у саобраћају. Пут, односно улица која води из центра града ка приобаљу и завршава код старог скелског прелаза на левој обали Дунава и чувене старе чарде добиће мостић испод кога ће веслачи пролазити.
У склопу овог комплекса је и Градска плажа на обали Дунава, а од плаже на Тиквари удаљена је пар стотина метара. Овдашњи историчари, односно аматери који листају заборављене књиге, или претурају по таванима, доказују да је Бачка Паланка имала свој штранд и давно пре Другог светског рата. Штранд је имао прилаз стазом кроз шуму, имао је благајну и стан за домара. Плажа је имала женску и мушку чешљаоницу са огледалима и прибором, а постојало је 180 кабина. Неке су се изнајмљивале на дан, недељу, месец. Стаза кроз песак до кабина имала је дашчани под. Плажа је имала ресторан, фризерски салон, хангаре за чамце, справе за вежбање, клупе за деке и баке који су чувале унучад. Постојао је ограђен део плаже са сигурносним појасевима за децу и непливаче. Паланачки штранд нестао је у зиму 1944 - 45. године, јер ту је била границa фронта.
Милош Суџум
