У међувремену је са државног врха покренута кампања не би ли се зауставили овакви негативни трендови, али су подаци за ову годину још поразнији када је у питању број пријављене деце која би требала да започну своје школовање у 2018-2019 години.
Наиме, овај пут су за једну годину „нестала“ чак три одељења, пошто су за упис у први разред основне школе у наредну школску годину евидентирана само 574 детета на територији града Сомбора, од којих 356-оро у Сомбору, док би у селима требало да свега 218 ђака првака седне у ученичке скамије. Од укупног броја евидентиране деце 25 њих ће наставу похађати на мађарском језику и то петоро у Сомбору, а 20 у сеоским основним школама.
Према евиденцији, највише деце, 86, биће уписано у градске школе ОШ „Никола Вукићевић“ и ОШ „Иво Лола Рибар“, док су од сеоских школа, највише првака (по 32) евидентирале ОШ „Никола Тесла“ у Кљајићеву и ОШ „Иван Горан Ковачић“ у Станишићу, док је најмање будућих првака евидентирано у Колуту, Дорослову и Телечки.
Овај алармантан податак још је црњим тоновима обојио општу слику депопоулације запада Бачке, оличену у чињеници да је само у периоду између два последња пописа становништва на националном нивоу Сомбор и његово градско подручје остало без готово 10.000 становника, што је процентуално гледано чак 10 одсто житеља овог краја. Незваничне статистичке процене говоре да је у међувремену пад броја становника настављен и да је Сомбор и његова околина „краћи“ за додатних 8.000 житеља, па поразни резултати евидентирања ђака првака и не чуде претерано.
Тврдоглаве бројке кажу да број ђака првака стално пада, а да је у питању незаустављив тренд говори пример да је пре само девет година по први пут у школске клупе село 749 малишана, да би 2013. године тај број пао на 721 новопеченог школарца. Општа депопулација је узела свој данак и у организацији овдашњег школства, које се дуго година сматрало узором у српском образовном систему, па је једна од најстаријих градских основки, ОШ „21 октобар“, због малог броја ђака затворена а у њену зграду се уселило Тужилаштво.
Истурена одељења, такозване „салашарске школе“ су преживела само у варошким хроникама, а на рубу судбине да постану тек аветињски празне зграде су и школе у мањим сомборским селима, па је већ неколико година уназад устаљена пракса да деца из, на пример, омалене Растине у основну школу иду у Гаково, а чак ни тамо неће имати пуно одељење првачића, пошто ће уз троје првака из суседног села, по први пут у школске клупе сести само седморо малих Гаковчана.
М. Миљеновић
