ДВА СЦЕНАРИЈА НАКОН САНКЦИЈА НИС-у Јанаф највећа енигма, ако стане превоз нафте преко Хрватске, СТАЋЕ И СВЕ У СРБИЈИ

"Блиц Бизнис" је анализирао први следећи велики сценарио односно проблем за нашу земљу. 

Милош Здравковић, стручњак за енергетику каже за "Блиц Бизнис" да се Србија од 1. октобра суочава са озбиљним изазовом, престанком могућности да преко нафтовода "Јанаф" набавља нафту. 

- Дакле, остало нам је само неколико дана да се припремимо - каже Здравковић. 

Здравковић упозорава да алтернативни путеви снабдевања нису реални. - Не постоји физички капацитет да се земља снабдева цистернама или баржама преко Дунава. То би било прескупо и логистички немогуће. Постоје одређене залихе, али оне су симболичне и не могу да надоместе континуирано снабдевање - додаје он. 

Највећи проблем - Јанаф

Како објашњава наш саговорник, кључни проблем лежи у томе што без приступа Јадранском нафтоводу (Јанаф) Србија фактички остаје без реалног пута за снабдевање нафтом. „То нису санкције једне државе, већ практично забрана која нас директно погађа. Хрватска је досад била поуздан партнер и имала користи од тог посла, али уколико се Јанаф затвори за Србију - последице ће бити огромне и за нас и за њих. Стаће све“, истиче он..

Сличног мишљења је и стручњак за енергетику и председник Удружења за гас Војислав Вулетић. Он за "Блиц Бизнис" подсећа да наша држава поседује мале резерве нафте и да ће бити веома тешко допремати нову.

- Уколико не направимо договор са Хрватском око снабдевања преко Јанафа, биће тешко. Хрватска добро зарађује на транспорту наше нафте, па верујем да неће да прекину договор - каже нам Вулетић. 

Он напомиње да Србија, односно НИС, и није увозио 100 одсто руску нафту. 

"Већином је била то нафта арапског порекла", каже Вулетић за "Блиц Бизнис". 

Три сценарија за Србију

Здравковић види два могућа исхода у наредним недељама: 

- Стабилност уз политичко решење: ако се пронађе начин да Србија настави плаћање Јанафу и осигура доток нафте, тржиште горива могло би остати стабилно, а грађани и привреда неће осетити веће поремећаје. 

- Санкције без решења - ако приступ Јанафу буде пресечен, снабдевање ће бити доведено у питање, што може изазвати поремећаје на тржишту горива и озбиљне последице за индустрију. 

Поред снабдевања, отвара се и питање платног система. „Могу се очекивати потешкоће у међународном платном промету и функционисању картичарског пословања. То би додатно закомпликовало пословање домаћих фирми“, објашњава Здравковић. 

Како наглашава, количине нафте које Србија увози нису пресудне за светско тржиште, али су од егзистенцијалног значаја за домаћу економију. „За Русију или Кину то је безначајно, али за нас је то питање живота. Зато сам искрено изненађен да је оваква одлука донета“, каже Здравковић. 

Здравковић указује да је ова одлука и доказ да су се геополитичке тензије заоштриле и да су се односи политичких сила - погоршале. 

Одакле Србија увози нафту?

У Србију је 2022. увезено 3,234 милиона тона. Већина увоза сирове нафте, око 52%, долази из Ирака, док остатак стиже из Русије и Казахстана, чиме се одржава континуирани рад НИС рафинерије у Панчеву. 

Пораст удела руске нафте у увозу, са 23% на 47%, последица је увођења санкција Русији од стране ЕУ у мају 2022. године. Ово је резултирало интензивнијим увозом руске нафте пре почетка санкција. 

Ко увози нафту у Србију и под којим условима?

Увозом сирове нафте могу се бавити НИС -нафтна индустрија Србије, као и друга правна лица и предузетници, под условом да имају уговор о преради нафте и одговарајуће лиценце. 

Треба имати у виду да је НИС кључни играч на тржишту нафте у Србији. Друга правна лица и предузетници могу увозити нафту само ако имају потписан уговор о преради са НИС-ом. 

Такође је неопходно да поседују лиценцу за трговину нафтом и нафтним дериватима, што је кључно за уређење тржишта деривата нафте у Србији.

(Blic.rs)