ЕКИПА „ДНЕВНИКА” У ОБИЛАСКУ РАДОВА
ЗАВИРИТЕ У ТУНЕЛЕ ФРУШКОГОРСКОГ КОРИДОРА Највећи пројекат у Срему ради се у две смене, ево по чему је све посебан НАЈДУЖИ ТУНЕЛ У СРБИЈИ (ФОТО)
Више од 90 одсто тунела „Иришки венац”, једног од најзахтевнијих објеката који се граде дуж Фрушкогорског коридора, је ископано и у више од половине тунела је уграђена секундарна опрема, док је пут већ трасиран од Ирига до Руме.
Екипа „Дневника” обишла је градилиште Фрушкогорског коридора из правца Ирига, из чијег центра се већ назиру нови надвожњак и саобраћајница. Ближе самом улазу у тунел бројна механизација и радници су ангажовани на изградњи прилазних саобраћајница и вијадуктова како би се премостила фрушкогорска узвишења и долине. Тај посао иде доста брзо с обзиром на то да су приступни путеви углавном на равном терену. Према очекивањима десна тунелска цев би требала бити пробијена у октобру, лева у новембру, а до краја 2026. године биће пуштена у саобраћај деоница Фрушкогорског коридора од Руме до Парагова, укључујући и тунел „Иришки венац”, и од ауто-пута Београд - Нови Сад - Суботица према Петроварадину, као и мост на Дунаву.
Екипа „Дневника” обишла је градилиште Фрушкогорског коридора из правца Ирига, из чијег центра се већ назиру нови надвожњак и саобраћајница
Када је реч о изградњи Коридора најкомпликованији су свакако тунел испод Иришког венца и мост преко Дунава који ће спојити Каћ и Петроварадин. Тунел је укупно дугачак седам километара, односно у оба правца по 3,5 километара и биће најдужи у Србији. Сада неимарима не треба много времена да избуше километар тунелске цеви, имајући на уму да је на почетку радова за то било потребно девет месеци због састава стене. Радови у тунелу се одвијају без прекида, 24 часова дневно, са уиграним тимовима у дневним и ноћним сменама, са више стотина ангажованих радника и више десетина јединица механизације и опреме. Осим тунела испод Иришког венца, бушиће се и 300 метара дуг тунел између Текија и Буковачког дола, у близини Цркве Снежне Госпе, испод насеља Ширине у Петроварадину. На траси коридиора налазиће се и наплатна станица на јужном порталу тунела испод Иришког венца код Ирига.
Камен са ископа за насипање индустријске зоне
Зеленкасто-сиви камен са ископа из тунела користи се за насипање прилазних путева, што се у овом тренутку најбоље може видети уколико се прилази тунелу из правца Поповице. Осим тога, у општини Беочин увелико се припрема терен за уређење нове индустријске зоне. Општина је ступила у контак са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и уз њихову подршку је обезбедила земљу са ископа Фрушкогорског коридора, односно вишак се транспортује до Беочина и користи за уређење индустријске зоне.
Подсетимо, брза саобраћајница дужине 44,41 километара се састоји из четири деонице. Прва се односи на петљу Петроварадин Исток - Парагово са планираном трасом државног пута другог А реда број 100 од друмско-железничког моста до петље Петроварадин Исток, укупне дужине 14.01 километара. Другу деоницу чини Парагово - почетак обилазнице око Руме, укупне дужине 16,48 километара, деоницу три петља Нови Сад Југ - петља Петроварадин Исток, укупне дужине 3,4 километара, док последњу, четврту деоницу, чини обилазница око Руме, укупне дужине 10,52 километара. Предвиђена је изградња 46 већих грађевинских путних објеката, од тога 44 моста и подвожњака, међу којима је и мост преко Дунава дужине око 1,7 километара, као и тунели „Ширине” дужине 350 метара и „Иришки венац” дужине 3,5 километара.
Сем тога, предвиђена је изградња 15 денивелисаних раскрсница и укрштаја, као и великог броја потпорних зидова и зидова за заштиту од буке. Саобраћајница на овој деоници се гради за брзину од 100 километара на час, са ширином од укупно 22 метра. Траса се на почетку везује на постојећи ауто-пут Е-75 Београд - Нови Сад - Суботица, а на крају на новоизграђени ауто-пут Рум -а Шабац и брзе саобраћајнице Шабац – Лозница и Слепчевић – Бадовинци, чиме повезује Војводину са западним и северозападним делом Србије, односно повезује веома важне административне и регионалне центре као што су: Нови Сад, Рума, Шабац, Лозница, а такође представља и посредну везу Србије са Босном и Херцеговином, Хрватском и Румунијом.
Теретњаци тутње центром Ирига
Житељи Ирига већ годинама се надају измештању теретног сабраћаја из центра.
- Кроз Ириг дневно прође и до 18.000 возила, али највећи проблем стварају теретњаци. Осим што представљају опасност за друге учеснике и зграде трпе разна оштећења, а фасаде су готово црне од блата и смога. Због густог саобраћаја је и квалитет ваздуха лош, иако смо окружени шумом. Када саобраћај из центра Ирига буде измештен отвориће нам се нове могућности посебно у погледу развоја туризма - појашњава за „Дневник” председник Општине Ириг Тихомир Стојаковић.
Осим бољег повезивања са непосредним и ширим међународним окружењем, најзначајнији интрарегионални ефекти реализације Фрушкогорског коридора огледају се у побољшању регионалне позиције у домену приступачности, у саобрајном растерећењу урбаних подручја (обилазница око Новог Сада, Ирига и Руме као и уклањању транзита са подручја Националног парка „Фрушка гора)”.
Са својих 47,7 километара требало би да обави више ствари: да осигура и убрза саобраћај између Новог Сада и Руме, ослободи шуме НП „Фрушка гора” и улице Ирига саобраћаја од око 900 камиона и 10.000 других возила по дану, док би на територији Новог Сада имао улогу јужне и источне обилазнице, измештајући тешки теретни саобраћај са Салајке и Подбаре.
Извођач радова је кинеска компанија „China Road and Bridge Corporation”.
