РЕАЛНИ БДП УВЕЋАН ЗА ОКО 2,2 ПОСТО Српску привреду повукли ГРАНДЕ ПАНДА И ЦИТРОЕН Ц3
Реални БДП Републике Србије је у периоду јануар-јул ове године увећан за око 2,2 одсто у односу на исти период прошле године, а позитиван учинак индустрије је све израженији, наводи се у новом броју часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Физички обим индустријске производње у јулу је био већи за 5,5 одсто у односу на исти месец прошле године. Производња је увећана у 17 области, које чине 81 одсто укупне индустријске производње. Ипак, аутомобилски сектор се издваја као кључни генератор увећања производње прерађивачког сектора и вредности робног извоза. То, пре свега, захваљујући производњи електричних возила, фијат гранде панде и цитроена Ц3 у фабрици Стелантиса у Крагујевцу. Да је то тако потврдио је недавно и научни сарадник Економског института у Београду и уредник билтена МАТ Иван Николић, који је рекао да се почетком године, а посебно од јуна, повећала и производња и извоз аутомобила из Стелантиса у Крагујевцу.
У периоду од почетка године, у буџету Републике остварен је дефицит од 22,9 милијарди динара, што је за 93,7 милијарди лошији фискални резултат у поређењу са истим периодом претходне године, али и за 118,8 милијарди боље од буџетског плана за овај период.
Реални БДП у периоду јануар-јул ове године увећан је за око 2,2 одсто у односу на исти период прошле године
У јуну и јулу је регистрована месечна инфлација од 0,9 и 0,6 одсто, те међугодишња инфлација од 4,6 одсто и 4,9 одсто.
Иначе, највећи позитиван допринос расту укупне индустријске производње у првих седам месеци потекао је од прерађивачког сектора и то 2,8 процентна поена). Следи Рударство са доприносом од око 0,46, док сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација представља одбитну ставку са приближно -0,3процентна поена...
Раст извоза
Како је наведено, током претходних седам месеци вредност робног извоза стабилно расте.
Покривеност увоза извозом је већа него лане и у периоду мај-јул ове године вредност овог коефицијента је додатно поправљена на 81,3 одсто (лане 76,9 одсто), да би у јуну био достигнут и историјски максимум од 86,8 одсто.
Главни аргумент против ограничавања маржи је да су оне последица високих оперативних трошкова, као што су плате, кирија, струја и логистика, али ако су трошкови рада и енергије у другим земљама, као у Аустрији, Немачкој и Француској, вишеструко већи а марже ипак ниже, то јасно показује да домаћи високи трошкови нису примарни узрок високих маржи, наводе аутори МАТ-а.
Чињеница да су марже у домаћим трговинским ланцима вишеструко веће него у богатијим земљама, са знатно вишим трошковима, непобитан је доказ да се не ради о нормалном тржишном феномену, већ о неуспеху тржишта узрокованом недостатком конкуренције и потенцијалним картелским понашањем. У овој ситуацији, ограничавање маржи није само краткорочна мера олакшања, већ нужан корак да се заштите потрошачи док се не реши корен проблема, сматрају аутори МАТ-а.