БОРАВЕ НА МОРУ, А ПРИМАЈУ ПОМОЋ ЗА НЕЗАПОСЛЕНЕ Неки од њих оштетили државу ЗА 42.000 ЕВРА!
Аустријски систем социјалне помоћи под све је већим притиском због злоупотреба. Према подацима Криминалистичког уреда, у 2024. забележено је 4.865 случајева социјалних превара, што је 9,1 одсто више него 2023. Највише пријава стигло је из Беча — чак 2.626.
Један од случајева који је узбуркао јавност јесте Бечлијка која је годинама примала накнаду за незапослене и социјалну помоћ, док је месецима боравила на Јамајци и у међувремену издавала стан у Бечу. Држава је оштећена за око 42.000 евра.
За медије се огласио и корисник накнаде Марк, који тврди да поједини незапослени систематски избегавају обавезе: одмах после термина у AMS-у (Агенцији за запошљавање) одлазе у иностранство, враћају се дан пред следећи термин, карте купују за готовину да не оставе траг, искључују интернет на телефонима и не пријављују одсуство.
„Не ради се о мањини, него о већини. Ја пријавим и кад идем код зубара у Мађарску. Систем се бесрамно искоришћава и овако неће дуго опстати“, каже Марк, који месечно приходује мање од 1.000 евра, од чега 700 даје за кирију.
Правила AMS-а јасна су: сваки незапослени који прима новчану помоћ мора бити доступан аустријском тржишту рада и пријавити свако одсуство из земље.
Ипак, бројке показују раст оптерећења — крајем јула у Аустрији је било 289.968 незапослених, око 15.000 више него лане. Незапосленост међу странцима порасла је за 5,3 одсто, а међу држављанима Аустрије за 5,5 одсто, док је број дугорочно незапослених достигао 90.500, што је раст од 9,8 одсто.
У Србији је држава 2022. увела систем „Социјална карта“ који обједињује податке корисника и за који је Министарство навело да је из евиденција уклонио 13.663 преминуле особе које су се водиле као корисници—што је био аргумент да је било злоупотреба. Истовремено, организације цивилног друштва упозоравају на то да је после увођења Социјалне карте значајан број људи изгубио социјалну помоћ која им заиста треба.
Ипак, пракса показује различите обрасце: на пример, непријављивање боравка ван земље и недоступност тржишту рада док се прима накнада за незапосленост, што је супротно правилима Националне службе за запошљавање; или локалне афере са лажним решењима о једнократној помоћи у појединим центрима за социјални рад, о чему су медији извештавали.
За накнаду незапосленима кључна обавеза је да буду доступни тржишту рада и да најаве одсуства; кршење правила води укидању права и административним последицама, а у тежим случајевима може да следи и кривична одговорност.
Казна и затворска
Казне зависе од тежине случаја. За класичну превару из Кривичног законика санкције се крећу од новчане казне до вишегодишњег затвора у квалификованим облицима, док је посебно прописано и кривично дело „Злоупотреба права из социјалног осигурања“ (нпр. симулирање болести или други противправан начин да се стекне право које не припада) за које је запрећен затвор до три године. Постоји и „ситна превара“, са нижим казнама уколико је штета мала. Уз кривичне, следе и управне мере—укидање права и враћање неосновано примљених износа.
Шта се предлаже за унапређење закона да би се злоупотребе смањиле, а да легитимни корисници не испаштају?
Највише се тражи већа транспарентност и независни надзор над алгоритамским одлучивањем у систему Социјалне карте, јасне гаранције права на жалбу и „људску ревизију“ аутоматских одлука, као и уклањање административних препрека које легитимним корисницима ускраћују помоћ.
Ове препоруке долазе из цивилног сектора и поклапају се са примедбама из европских извештаја; додатно, институције као што је Повереник за заштиту равноправности предлагале су измене и допуне Закона о социјалној заштити.
И. Р.