КОЛИКЕ СУ ПЛАТЕ ЧИСТАЧИЦА У СРБИЈИ Једна опција је сигурна и слабо плаћена, друга је несигурна - али знатно уноснија
Док Србија дискутује о платама у ИТ сектору и исељавању младих стручњака, тихо и у сенци остаје једно од најпотребнијих занимања – чистачице.
Њихове зараде осликавају две реалности: ону сигурну, али слабо плаћену државну, и ону несигурну, али знатно уноснију - приватну, пише К1 инфо.
У школама, домовима здравља, општинама и другим јавним институцијама, чистачице су најчешће запослене за законски минималац, који од јануара 2025. године износи 53.529 динара нето.
Без обзира на године радног стажа или опсег посла, разлике у платама су минималне. Додаци за стаж износе 500 до 1.500 динара месечно, што не мења суштински финансијску слику.
За посао који захтева одговорност, физички напор и изложеност хемикалијама – многи сматрају да је ово и даље недовољна накнада.
На другој страни, жене које се баве приватним чишћењем - било директно, било преко агенција - могу зарадити и више од 120.000 динара месечно, али без икаквих гаранција и права.
Сатница у Београду и Новом Саду иде од 600 па до 2.000 динара, нарочито ако чистачица користи сопствена средства.
Четворочасовно чишћење стана може да донесе 2.400 до 6.000 динара. Два чишћења дневно тако гарантују 100 евра, пише К1 инфо.
Ако се ради свакодневно, са данима за одмор, и уз само неколико редовних клијената - месечна зарада може прећи и две хиљаде евра. Ипак, реална месечна зарада је око 120.000 - 130.000 динара. Али: без пријаве, здравственог и пензионог осигурања, боловања или породиљског.
Дилема је јасна: да ли остати у сигурном окружењу са платом која једва покрива трошкове живота, или радити „на црно“, без икаквих права - али за значајно већи новац?
У Србији, где сваки динар значи, све је више оних који бирају другу опцију.
У земљи у којој се често говори о „одливу мозгова“, реалност је да се и „одлив метли“ - ако тако можемо рећи - одвија далеко тише, али једнако озбиљно. Мали огласи су препуни понуда за спремачице у западним земљама од Словеније до Немачке, Швајцарске, Норвешке... Посебно је током летњих месеци велика потражња за спремачицама из Србије и БиХ у туристичким местима Хрватске.
Чистачице које знају свој посао и имају редовне клијенте данас у Србији могу зарадити више од многих других.
Ипак, многе од ових жена најчешће су жртве агенција које их упошљавају, дају им минималну зараду, а сав „кајмак“ власници тих агенција узимају за себе.