Новосађани, спремите више пара! Уколико се ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ не плати у року ЗАТЕЗНА КАМАТА и преко 16 одсто! Рок за ДРУГУ РАТУ је до 15. маја

Овај рок је кључан за избегавање додатних финансијских терета јер из Управе за јавне приходе подсећају да кашњење са уплатом може довести до високих камата и додатних казни.

Законске последице за неблаговремено измирење пореских обавеза нису занемарљиве. Физичка лица која пропусте рок могу бити кажњена новчаном казном од 5.000 динара, док се на износ дуга обрачунава затезна камата од чак 16,5 одсто на годишњем нивоу.

Уколико се дуг не измири у року порески органи могу предузети мере принудне наплате. То може укључивати блокаду рачуна дужника, па чак и продају имовине ради намирења пореског дуга.

У случају да се неплаћање пореза процени као прекршај могућа је додатна новчана казна у висини до 50 одсто утврђеног пореза, али не мања од 5.000 динара.

Од 2025. године пореска оптерећења су додатно порасла за грађане Београда и Новог Сада. Наиме, градске власти у ова два највећа града донели су одлуку о повећању основица за обрачун пореза на имовину.

Ипак, порески обвезници имају неколико могућности да умање своје обавезе. Једна од њих је примена амортизације, којом се вредност непокретности може умањити и до 40 одсто приликом обрачуна пореза. Ова мера зависи од локалних самоуправа и примењује се пропорционално на годишњем нивоу.

Још једна погодност јесте порески кредит који омогућава грађанима који станују у некретнини у свом власништву да умање порез за 50 одсто, али највише до 20.000 динара годишње. Додатне олакшице постоје за старије особе. Наиме, станови и куће до 60 квадратних метара, који се не издају у закуп и налазе се ван грађевинског земљишта, могу имати чак 75 процената умањење пореза ако у њима живе искључиво особе старије од 65 година.

Министарство финансија је за 2025. годину донело измене Правилника о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на имовину.

Посебно су детаљно дефинисана правила за обрачун површине земљишта под објектима који су у сувласништву или који имају више функционалних делова. Уколико у току године дође до промене корисне површине ти подаци се не уносе у основицу за ослобођење, што поједностављује обрачун.

Једна од важнијих измена односи се на ситуације када локалне самоуправе не објаве просечне цене непокретности у предвиђеном року. У таквим случајевима користиће се алтернативни критеријуми за процену вредности имовине. Правилником је уводен појам „одговарајућа непокретност у најопремљенијој зони“, чиме се олакшава обрачун пореза за обвезнике који не воде пословне књиге.
 

Такође, новим правилима прецизирано је како се евидентирају промене које настану током године, попут проширења корисне површине. Пореска обавеза у тим случајевима везује се за датум настанка промене, што доприноси већој тачности и доследности у обрачуну.

Закон о порезима на имовину прецизира да се висина пореза одређује на основу просечне цене квадрата у зони у којој се налази непокретност, а коју дефинише локална самоуправа. Цене се утврђују на основу промета некретнина од 1. октобра претходне до 30. септембра текуће године. Овај метод омогућава ажурно одређивање пореске основице и прати тржишна кретања, пише БизПортал.