У ОВОЈ ДРЖАВИ ПЛАТА НЕ ЗАЛЕЖЕ НИ ЗА КИРИЈУ Ево како су рангирани европски градови по односу зараде и станарине

Трошкови становања чине све већи део кућног буџета широм Европе, показују подаци Еуростата, док високе цене закупа у урбаним срединама посебно погађају оне са нижим примањима и минималним зарадама.

У неким европским градовима и земљама, закуп може прогутати читаву плату - или чак и више од тога.Према подацима истраживачког института Дојче банке, у појединим градовима просечна плата није довољна да се плати кирија за једнособан стан у центру.

Који градови и земље нуде најбољи однос кирије и зараде? Где је закуп практично недостижан? И како се европске престонице упоређују са светским метрополама када је реч о трошковима становања?

Извештај Mapping the World's Прицес пореди нето месечне плате и закуп једнособних станова у центру у 69 светских градова, а Euronews је издвојио 28 европских градова за детаљну анализу.
 

Где су највише плате у Европи?
 

У 2025. години, просечне нето месечне плате крећу се од свега 151 евро у Каиру до 7.307 евра у Женеви, док Цирих није далеко са 7.127 евра. Швајцарска је тако земља са највишим зарадама у Европи.

Најнижу плату у Европи има Истанбул - 855 евра, док Атина следи са 1.044 евра. Становници северне и западне Европе, међутим, зарађују знатно више - у Луксембургу, Амстердаму, Копенхагену и Франкфурту нето плате прелазе 4.000 евра.

Рим има најнижу просечну плату међу главним градовима пет највећих европских економија -- 2.046 евра, док Мадрид нешто боље стоји са 2.193 евра.

С друге стране, Берлин (3.565 евра), Париз (3.630 евра) и Лондон (3.637 евра) бележе сличне, знатно више зараде.

Значајно високе зараде имају и радници у америчким градовима, чак 5 од 11 првопласираних градова у свету долази из САД.

Где су кирије највише?
 

Цена закупа једнособног стана у центру значајно варира - од само 189 евра у Каиру, до чак 3.792 евра (4.143 долара) у Њујорку. Амерички градови предњаче када су високе кирије у питању.

У Европи, Лондон је најскупљи град за становање, са просечном киријом од 2.732 евра.

Најјефтинији је главни град Грчке - Атина, где се стан може изнајмити за 595 евра месечно.

У Цириху, Даблину, Амстердаму и Женеви цене закупа прелазе 2.000 евра, док су у Истанбулу и Будимпешти испод 900 евра.

Лисабон и Истанбул: Плата не покрива кирију
 

Много важнији показатељ од саме цене закупа јесте однос кирије и просечне зараде - односно колико новца остаје након што се плати стан.

Тај однос се креће од 24% у Бангалору, до чак 125% у Каиру.

Уколико је однос 100%, цела плата одлази на кирију, а све преко тога значи да плата није довољна да се плати закуп.

У Европи, најбољи однос има Женева где становање "поједе" 29% плате.

Најгори случај бележи Лисабон, где кирија износи чак 116% просечне плате.

Одмах за њим је Истанбул са 101%, што значи да просечан радник не може да плати закуп без додатних прихода.

У Лондону, самци троше 75% месечне плате на закуп, док је тај проценат 74% у Барселони и Мадриду. У Милану је 71%.

Више од половине зараде на закуп одлази и у Риму (65%), Даблину (62%), Атини (57%), Варшави (56%), Прагу (54%) и Будимпешти (52%).

Где је однос кирије и плате најповољнији?
 

Женева (29%) је једини европски град где закуп узима мање од 30% нето прихода. Иза ње су Луксембург и Франкфурт (34%), Цирих и Хелсинки (35%), и Беч (38%).

Ови градови нису нужно јефтини за становање, већ имају високе зараде које "ублажавају" високу кирију.

Међу великим европским престоницама, Берлин има најбољи однос плате и кирије - закуп односи 40% просечне плате.

Следе Париз (45%), а затим Амстердам (49%), Стокхолм (46%), Единбург (44%), Копенхаген (43%) и Осло (42%).

Лондон је и даље најнеповољнији међу великим престоницама са 75%, а затим Мадрид (74%) и Рим (65%).

На глобалном нивоу, у градовима као што су Богота (120%), Мексико Сити (118%) и Сао Пауло (102%), просечна плата није довољна за покривање закупа.

У градовима попут Рио де Жанеира (100%), Маниле (94%), Буенос Ајреса (88%) и Мумбаија (84%), станарина узима готово целу плату.

У Њујорку, закуп чини 81% месечних прихода - највише међу америчким градовима.

Колико новца остаје после плаћене кирије?
Највећи износ који остаје радницима после плаћене кирије бележи се у две швајцарске метрополе: у Женеви остаје чак 5.174 евра, а у Цириху 4.638 евра.

На другом крају листе је Лисабон, где просечна плата не покрива ни станарину -- остаје чак --202 евра, што значи да је закуп скупљи од просечне зараде. У Истанбулу, раднику недостаје још 13 евра да покрије кирију.

Поред швајцарских градова, значајан вишак након станарине имају и:

Луксембург (3.725 €)
Франкфурт (2.726 €)
Копенхаген (2.421 €)
Амстердам (2.194 €)
Осло (2.140 €)
Хелсинки (2.021 €)
ОЕЦД подсећа да већи градови доносе и веће трошкове становања.

У ЕУ се у последњих 20 година бележи константан раст трошкова за стан и комуналије.

(М.А./ЕУправо zato/euronews.com)