ХРВАТСКА ОСТАЈЕ БЕЗ ХРАНЕ? Извозе сировине а увозе СВЕ, домаћа производња у ДРАСТИЧНОМ ПАДУ
Према речима декана Агрономског факултета Александра Мешића, један од кључних проблема хрватске пољопривреде је то што је још увек организована као у време наших бака и дека.
Увоз хране у Хрватску последњих десет година драстично је порастао и данас премашује 6,5 милијарди евра. Док се увоз вртоглаво повећава, домаћа производња не успева да одржи корак, а ситуација у пољопривреди постаје све алармантнија. О тим изазовима говорило се на конференцији о храни одржаној у Загребу.
Како преноси ХРТ, тренутни степен прехрамбене самодовољности Хрватске најбоље описује изјава: „Када би се границе затвориле, за недељу дана остали бисмо без хране.” Домаћих производа има премало, док количина увозних из године у годину расте.
Увоз доминира, али проблем није само у трговцима
Увезени производи преплавили су полице трговина, али проблем је дубљи од обичне трговине. Трговци нису једини који доприносе расту увоза – и домаћи произвођачи често увозе готове производе или сировине, па их потом продају под домаћим брендовима.
– Мислим да се сви трговци труде да све што могу набаве у Хрватској, али једноставно нема довољно воћа, поврћа, свињског и јунећег меса – апсолутно нема – изјавио је Мартин Евачић, председник Извршног одбора ХУП – Удружења трговине.
Међу најчешће увоженим намирницама, уз месо, посебно се издваја млеко.
– Млека нам изузетно недостаје. Никада нисмо били у горој ситуацији. Вероватно покривамо тек 40, можда 45 одсто потреба, посебно када је реч о дуготрајном млеку – упозорио је Младен Јакоповић, председник Хрватске пољопривредне коморе.
Извозимо сировине, увозимо готове производе
Једини светли пример у домаћој пољопривреди јесте производња житарица и уљарица. Хрватска извози кукуруз, пшеницу и соју – али оно што се од њих прави, попут брашна и готових теста, у великој мери се увози.
– Увозимо побољшиваче пшенице, брашно, готово тесто… У том сегменту планирамо улагања у млинарску индустрију – рекао је Тугомир Мајдак, државни секретар у Министарству пољопривреде.
Недостају знање и јасан правац
Декан Агрономског факултета, Александар Мешић, истиче да је хрватска пољопривреда и даље организована на застарео начин.
– Очигледно је да досадашњи приступ није дао резултате. Можемо имати квалитет и конкурентност, али недостаје нам знање – нагласио је Мешић.
Закључак са конференције био је јасан: хрватска пољопривреда има потенцијал, али мора озбиљно да се развија – у супротном, потпуно ћемо зависити од хране из земаља попут Немачке, Данске и Холандије.
BiznisKurir.rs