ПШЕНИЦА ОБЕЋАВА, КЛИМА ПРЕСУДНА Очекује се до 3,5 милиона тона упркос залихама
До жетве пшенице остало нам је мање од месец дана и око 700.000 тона непродате пшенице.
- Нови род за сада одликују добри склопови - високи класови по јединици површине и висока биомаса. Тренутно је пшеница у фази наливања зрна и уколико у тој фази буде равномерно распоређене падавине са умереном температуром, без екстремне климе - врућина и олуја, може се очекивати роднија година у односу на протеклих десет година - изјавио је за Дневник др Милан Миросављевић са новосадског Института за ратарство и повртарство. Први откоси, навео је, могу се очекивати између 15. и 20. јуна.
Пшеница је у фази наливања зрна и уколико буду равномерно распоређене падавине са умереном температуром, може се очекивати роднија година у односу на протеклих десет (др Милан Миросављевић из Института за ратарство и повртарство Нови Сад )
У овој економској години за десет месеци - јули 2024 - април 2025. године у извоз смо продали милион и 16.000 тона пшенице, а до нове жетве директор „Житоуније” Здравко Шајатовић очекује да ћемо успети да продамо на инотржиште укупно око 1,2 милиона тона пшенице.
209.456.244 евра вредност извоза жита за десет месеци
Укупна вредност извоза пшенице из Србије за 10 месеци износила је 209.456.244 евра.
- Прошле економске године извезли смо 1,140 милиона тона а пре три године свега 740.000 тона. - Ако дo жетве клима буде као што је сада, без високих дневних температура и невремена, имаћeмо добар род. Очекујемо да ћемо жита имати три до 3,2 милиона тона, а можда и изнад просека, 3,5 милиона тона. И у свету ће бити више пшенице па ће на тржишту владати гужва да се прода. Наши традиционални купци су, осим бивших југословенских република, Руминија и Италија, где је за десет месеци ове године продато више од половине овогодишњех извоза. У Румунију око 406.000 тона, а у Италију око 340.000 тона - навео је Шајатовић.
По подацима Републичког завода за статистику, пшенице је јесенас посејано изнад 590.000 хектара.
Треба нам мање него раније
Агроекономски аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан казао је да нову жетву дочекујемо са залихама од 700.000 тона лањске пшенице, као и да су се домаће потребе за житом смањиле због другачијег начин исхране и мањег броја становништа. Годишње се поједе 64 килограма хлеба по глави становника. - За исхрану, робне резерве и семе сада нам треба око 1,1 милион тона жита да би га имали од једне до друге жетве.
Статистика наводи да уколико би се остварили прошлогодишњи просечни приноси (5,3 тона по хектарту за Србију и за Војводину 5,9 тона по хектару), укупна пшенице треба да имамо око 3,13 милиона тона. На Продуктној берзи Нови Сад жито ове седмице кошта 24,2 динара са ПДВ-ом. Али, вероватно, ће цена бити нижа када комбајни уђу у поља.