Баћушкама свеће дуже и лепше горе

Многи стари занати су у заборављени па се о њима углавном може само читати или видети у музејским етнонолошким збиркама, а Новобечејац Александар Мојић (55)

је одабрао да оживи воскарски.– Одабрао сам начин израде и обраде свећа какав се примењивао од половине 16. века по руским манастирима – објашњава Мојић, који је већ ушао у све финесе свог новог посла. – Временом се ширио по Украјини, нешто мање по Италији, Мађарској, Пољској, Холандији, Шпанији... а баћушке исељеници су га пренели и у Америку. Код њих је то стари занат, док је та методологија готово непозната у Србији, где се украсне свеће праве сасвим другачијом технологијом.

Ветеринарски техничар по образовању, након средње школе у Футогу, кратко је радио у струци па се преквалификовао и нашао на ратном броду. Ко зна докле би пловио да се није распала Југославија а он напустио активну војну службу 1994.
– Још тад сам се интересовао за рад с воском, али животни услови се нису поклопили са жељама. Вратио сам се у родитељску кућу, гајио краве и свиње, а кад више није било економског ефекта, почео сам сурфовати по интернету и крајем 2015. налетео на текст о израда украсних уникатних свећа у Русији и одушевио се – прича новопечени воскар.

Yаба се дивио лепоти с екрана, кад у Србији нико није умео да га обучи. Срећом, сестрина кћи живи у Москви, где је завршила факултет па сад спрема докторску дисертацију, која му је безбедила контакте с људима из воскарског посла.
– За моје прилике обука је била скупа. Први степен од два месеца кошта 4.500 евра, а други, који подразумева четири-пет месеци боравка у Русији, 7.000 па навише. Али, нашао сам дописну форму за много мање пара. Тако сам дошао до основних података о сировинама, пропорцијама смеше, технологији материјала, начину резбарења и решио да упловим у нову авантуру – вели бивши морнар.

Из покрајинског фонда за самозапошљавање добио је иницијална средства и последњег мартовског дана 2016. регистровао радионицу за производњу украсних свећа. Теоретски је савладао тајне заната, требало је то потврдити вештином руку, али је опет зафалило пара. Када за топљење основног парафина којим се наливају калупи у Украјини кошта 5.000 евра, професионални термостолови са 16 посуда за обојени парафин још 10.000, приде алати за резбарење.

– У помоћ маште и пријатеља осмислим каду, коју загрева роштиљ на плин, у лименим конзервама за компоте и поврће топим обојени парафин, а ножевима за обраду глине резбарим свеће. Но, лимене калупе купастог облика са шестокраком основом нико од лимара из околине није умео да уради. Један из Бачког Петровог Села је прихватио, али касније признао да „није кадар“ за тај посао. Из Русије их је био тешко набавити због проблема с плаћањем и транспортом, па сам их наручио из САД за око 100 евра по комаду. Стартовао сам скромно с пет калупа, а касније сам преко брата упознао моделара параћинске Фабрике стакла, који ми је урадио нови контингент, по америчком узору, али нису од ростфраја и, наравно, далеко су јефтинији – прича мајстор о свом сналажењу.

Неколико месеци, пошто је савладао технологију, трајало је опремање радионице. Али морао је имати визију какву шару жели на свећи јер за резбарење остаје најдуже петнаестак минута. Данима је експериментисао и пролетос су изашли први примерци за јавност.
– Показао сам их прво блиским пријатељима, али нисам био сигуран да су објективни па сам отишао да на башаидском вашару и овдашњој манифестацији „Цветање Тисе“ чујем „глас народа“. Било је разних питања, да ли је то пластика, порцелан или нешто треће, а ретки, верзирани за претрагу по интернету, препознали су руске украсне свеће.

– Мислим да сам савладао све тајне тог захтевног, али и опуштајућег заната. Од Министарства привреде ускоро треба да добијем сертификат о старом занату и жиг „ручни рад“. Продукција је лимитирана. За 10 до 12 сати рада дневно, могу да урадим највише десет свећа – вели домаћин.
За сад производи свеће висине 16 и 23 центиметра. Ниже су тешке 500 до 750 грама, а зависно од рељефа, горе између 26 и 32 сата, а коштају 1.200 динара. Маса виших је 750 до 950 грама, пламен траје између 36 и 40 сати, цена је 1.600 динара, што је четири пута јефтиније од иностраних.

– А процес израде је дуготрајан. После наливања калупа, који траје између четири и осам сати, предстоји потапање у обојени парафин између 30 и 80 пута. Три боје су минимум, а максимум неограничен. После сваког потапања, следи кратко хлађење у води и брисања сваке капљице пре новог потапања. Затим мекоћа парафина дозвољава највише 15 минута за резбарење. Свећа завршава у посуди с лаком и неколико сати се суши. Тако урађену пакујем је у пригодну кутију и спремна је за купца – закључи мајстор.

Најчешће се пазаре за декорацију угоститељских објеката или као поклон за славе, усељење, рођендане, док је у Русији обичај да њима младенци дарују госте. Мојић се нада да му то неће бити само релаксирајући хоби већ у догледно време и профитабилан посао.

В. Јанков

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести