Богат ЦВ, празна глава

овдашњим средњошколцима, вредан пажње, колико и алармантан је и податак да чак 84 одсто студената, укључених у истраживање на Економском, Правном, Факултету политичких и Факултету организационих наука Универзитета у Београду, компјутерски је неписмено.

Истраживање је спровела НВО Заштита потрошача међу добровољцима ових факултета. Како је објаснио Ненад Бумбић из ове НВО, коришћени су критеријуми Републичког завода за статистику о компјутерској писмености.Бити компјутерски писмен значи да неко уме да напише текст, да зна да пронађе потребне податке на интернету, да прими и пошаље мејл и да направи једноставну графику.



Према Бумбићевим речима да направи графику знало је да уради свега пет одсто анкетираних. Од 202 упитаних студената, 84 одсто је рекло да уме да ради у “екселу”, а само њих 14 одсто успело је да сабере низ од девет бројева у овом програму.Данас нема било каквог озбиљнијег посла који се може обављати а да нисте компјутерски описмењени. Иако нам компјутери и информациони системи нису професија, потребно је да знамо да радимо и сналазимо се у основним програмима за обраду текста и табела. Најчешћи програми који се траже од да их познајемо и користитмо су програми за обраду текста (“ворд”), програми за рад с табелама (као што је “ексел” или “аксес”), програм за креирање презентација (“пауерпоинт”), ту су и програми за обраду фотографија.



Подразумева се да компјутерски писмена особа мора да зна да коминицира и путем имејла. На то би се могле надовезаити и друштвене мреже, и те како важне за млађе генерације, али и многе компаније које у су у њима препознале огроман оглашивачки простор.Компјутерска писменост обухвата и способности коришћења интернета. Интернет представља неисцрпан извор најразличитијих информација. Вештина претраживања и сналажења на интернету од огромне је важности. Следећи корак у претраживању интернета јесте способност анализирања садржаја и брзина препознавања потребних нам корисних информација.



Пре пет година Србија је у информатичкој обучености запослених, према европским статистичким показатељима, заостајала шест пута за Словенијом и Хрватском, а чак 30 до 90 пута за земљама Европске уније. Стање је данас вероватно нешто боље, али очито да пуно тога овде треба да се уради.

Информатичко кашњење Србије је највидљивије у привреди, што је чини додатно неконкурентном. Сведоци смо да је започет, али и да споро напредује систем електронске уптраве који већ дуго европски стандард, систем електронских здравствених књижица, електронског образовања, тек се кренуло с издавањем електронских грађевинских дозвола. Коришћење ових и свих будућих услуга које омогућава интернет немогуће је без бар неких елеменета компјутерске писмености.



В. Црњански

 

Европска компјутерска возачка дозвола



Још пре пет-шест година више од осам милиона Европљана поседовало је ЕЦДЛ – Европску компјутерску возачку дозволу која потврђује обученост за рад на рачунару. Крајем 2010. овај сертификат иамало додатних 20 милиона Европољана, док је Србија пре пола деценије имала само 10.500 информатички писмених житеља. Данас сигурно више, не зна се колико сертификованих, али још увек недовољно у поређењу с информатички развијеним земљама. ЕЦДЛ је програм сертификације познавања рада на рачунару, признат у 146 земаља. Након изузетног успеха на нивоу Европе, стандард је прихваћен у целом свету под називом Интернатионал Цомпутер Дривинг Лиценце (ИЦДЛ).