Стандард је нешто је прописано за правописни и граматички приручник, на који начин пишу Буњевци у 21. веку у свим медијима, књигама, белатристици - истакла је председница Националног савета буњевачке националне мањине др Сузана Кујунyић Остојић. Како је истакла, Буњевци су на ове просторе пре 330 година дошли писмени, а прва књига на буњевачком штампана је у Риму почетком 17. века.
" Стандардизација језика је процес који траје и који ћемо да наставимо. Овај посао смо урадили сами, и то су га урадиле углавном Буњевке. Битно је да смо овај посао урадили за наше ученике чији су уџбеници написани на овом стандарду. Језик сваке заједнице, као врста идентификације, данас је битан и важан. На овај начин покушали смо да своју заједницу ставимо у равноправан положај са другим заједницама", рекла је Кујунyић Остојић.
"Матерњи језик је камен темељац за очување националног идентитета сваке националне мањине, па и Буњеваца", рекао је председник Извршног одбора НСБНМ Мирко Бајић. Он је још једном подвукао да су Буњевци дуго оспоравани и асимиловани, а врхунац се догодио се 1945, када је декретом Буњевцима забрањено да се изјашњавају као Буњевци.
"Укинуте су све школе које су постојале на буњевачком језику, могућност вероисповести на буњевачком језику… ", каже Бајић.
Први председник НСБНМ Никола Бабић, који је и председник Одбора за стандардизацију буњевачког језика, каже да је било потребно 15 година да се прогласи стандард језика.
" Прва стандардизација српског језика, с Вуком Караyићем, трајала је 40 година. Верујем да смо нашли праву меру. Од 19. века до данас бавимо се истим стварима, правом на матерњи језик", каже Кујунyић Остојић.
Приручник за граматику и правопис и речник требало би да из штампе изађу до краја године. За припрему овог изузетно битног документа за Буњевце неколико година су се вршила теренска истраживања, праћене су најчешће језичке појаве, пре свега икавица која је добро очувана, глаголски, именски наставци и како се користе падежи.
" Ово је био пионирски посао. Што се тиче службеног језика, у овом тренутку нећемо тражити целовиту наставу на буњевачком језику. Треба да напишемо историју Буњеваца и често нам се кроз историју дешавало да о нама пишу други. Сада је дошло време да је пишемо сами", закључује Сузана Кујунyић Остојић.
С. Иршевић
