Осим тога, лети је више мува и других инсеката, који механички преносе узрочнике заразних болести.
У последњих месец дана, у периоду од 29. априла до 29. маја, на територији АП Војводине, регистровано је 64 случаја салмонелоза и 13 случајева кампилобактериоза. У последње три године регистровани број оболелих од салмонелоза у мају био је у распону од минимум 15 до максимално 63, просечно 45 оболелих месечно, на територији Војводине, каже шефица Одсека за епидемиолошки надзор, контролу и превенцију зооноза, векторских и цревних заразних болести Института за јавно здравље Војводине прим. др Снежана Медић и додаје како је број оболелих од кампилобактериозе, упале црева, у мају током последње три године био у распону од минимум шест до максимално 21, просечно 12 оболелих месечно.
Ова обољења јављају се целе године, али се највећи број оболелих региструје током лета. Мај је ове године имао велики број топлих дана, с температурама карактеристичним за летњи период.
Код салмонеле инкубација траје од шест до 72 сата, а тегобе су мучнина, повраћање, грчеви у трбуху и појава пролива праћеног повишеном температуром током три до четири дана. Столице су веома обилне, течне или кашасте, смрдљиве, зеленкасте, а могуће је присуство крви и слузи у столици.
Болест има тежи облик код одојчади, мале деце, старијих и особа с ослабљеним имунитетом. У случају појаве симптома потребно је јавити се лекару, а нелечене салмонелозе могу да имају теже последице и то од дехидратације, преко сепсе до смртног исхода. Свака пета особа се болнички лечи.
Лети се чешће конзумирају ризичне намирнице ван куће, посебно током одмора и путовања, што додатно доприноси повећању броја ових болести међу становништвом. Лети се пије и више воде, што смањује киселост желудачног сока, те слаби природну одбрану организма од бактерија које се евентуално унесу храном, објашњава др Медић.
Салмонеле се најчешће преносе контаминираном храном, а веома ретко прљавим рукама и индиректно.
Како би се спречила контаминација хране, радне површине на којима се спрема храна, прибор и руке особе која припрема храну морају да буду чисти. Салмонеле најчешће доспевају у кухињу са сировим живинским месом и њиховим изнутрицама, преко термички необрађеног и млевеног меса, рибе и морских плодова, на љусци јаја и у јајима. Салмонеле убија висока температура приликом припреме хране, а температура у јелу мора да буде виша од 75 степени Целзијуса, док дужина термичке обраде зависи од врсте и карактеристика намирнице. Не саветује се конзумирање ровитих, некуваних и непечених јаја. Требало би да се одбаце јаја с оштећеном љуском и да се купују само она која се чувају искључиво у расхладним уређајима, саветује др Медић.
Коришћење средства за дезинфекцију не може да замени прање руку. Када сте болесни, не припремајте храну најмање три дана након нестајања симптома. Ово се такође односи и на куваре и особље које дели храну и учествује у исхрани у колективним смештајима, обдаништима, болницама, старачким домовима. За брисање руку требало би да се користе папирни убруси за једнократну употребу, нокти треба да буду чисти, нелакирани и кратко подрезани, а не би требало имати ручни сат и накит. Особе са симптомима алергије, упале, прехладе, гнојења на рукама, глави или у ждрелу не смеју да припремају јела, а озледе на рукама треба да се завију непромочивим завојем, наводи др Медић и напомиње како треба потражити помоћ лекара чим им се појаве први симптоми пролива.
Кампилобактериоза је болест која се на човека преноси са животиња и производа животињског порекла, а узрокује је бактерија из рода кампилобактер. Најчешће намирнице које су извор заразе су живинско, свињско и говеђе месо, а ређе је узрок заразе непастеризовано или непрокувано млеко. Зато је и овде важна термичка обрада намирница животињског порекла и хигијена руку.
Инкубација траје просечно од два до четири дана, а болест се одликује наглим почетком, повишеном телесном температуром, главобољом, боловима у мишићима, слабошћу и малаксалошћу, боловима у трбуху, што је праћено повраћањем и учесталим проливастим столицама.
Столице су воденасте, непријатног мириса, понекад с примесама крви, слузи и гноја. Број столица се креће од 10 до 20 у току једног дана, а болест траје обично три до пет дана. Нелечене салмонелозе и кампилобактериозе могу да дају компликације, као што су реактивни артритис, синдром иритабилног колона, синдром Жилијен Бар и друге болести.
При куповини пажњу треба обратити на мирис, изглед и боју и начин паковања и избегавати додир са другим животним намирницама. Обавезно треба проверити декларацију и рок трајања на паковању.
Већина сладоледа који се купују у посластичарницама прави се од готових индустријских премикса, смеша у праху, који се базирају на пастеризованом млеку и термички обрађеним састојцима, па су сада занемарљиви ризици који су некад били чести, да сладоледи буду примарно контаминирани.
Сви посластичари у обавези су да редовно контролишу здравствену исправност финалног производа према Закону о безбедности хране, као и да контролишу температуру расхладних уређаја, личну хигијену особља и хигијену простора. Због ризика да се храна секундарно контаминира од момента послуживања до конзумирања, при уласку у посластичарницу требало би да се обрати пажња на општу хигијену простора и хигијену особља, који би морали да буду у чистим униформама и имају чисте руке и кратке, подсечене нокте, подсећа др Снежана Медић.
Љубица Петровић
