Наиме, ургентно хранитељство примењује се у ситуацијама када Центар за социјални рад процени да је безбедност детета угрожена и да је неопходно да оно без одлагања буде издвојено из биолошке породице, односно да буде измештено из средине у којој се у том тренутку налази.
Ургентни смештај представља високостресну услугу породичног смештаја, објашњава директорка ЦПСУ НС Ивана Копривица.
Како додаје, ургентно хранитељство подразумева преузимање бриге о детету у тренутку када се оно налази у ситуацији акутне кризе и трауматизованости, непосредно након одвајања од блиских особа.
Када се хранитељски смештај реализује, држава за то дете обезбеђује новац за издржавање, а уколико дете има одређене сметње у развоју, накнада за издржавање може бити увећана до 50 одсто како би се обезбедили додатни третмани и одговорило потребама детета. Такође, увећање новчане помоћи у септембру биће на име повећаних трошкова услед набавке уџбеника и школског пробора, рефундирања трошкова за матуре, школске екскурзије и слично.
Хранитељи остварују право и на накнаду за рад хранитеља, пензионо и здравствено осигурање.
Међутим, чињеница је да је на снази забрана запошљавања у јавном сектору и да је нама највећи проблем у раду недостатак запослених, односно стручних радника, указује директорка ЦПСУ НС Ивана Копривица.
У околностима таквог измештања, императив је да се дете што пре осети сигурно, поврати стабилност и не излаже се додатним стресовима, наводи наша саговорница.
Када дете дође у ургентну породицу, задатак хранитеља је да успостави контакт с њим, умири га, утеши, обезбеди окружење и атмосферу у којој ће дете моћи да се опусти и осети сигурност и заштиту. Из тог разлога, да би неки пар остварио право да постане ургентни хранитељ, пред њега су постављени високи захтеви.
То су породице с вишегодишњим хранитељским искуством у бављењу стандардним хранитељством, а које поред афинитета имају и одговарајућа специфична знања и вештине за бављење овим видом хранитељства, наводи Копривица.
Према њеним речима, досадашње искуство показује да породице опредељене за овај вид подршке деци савесно и одговорно пружају ову високостресну услугу.
Такође, ургентне хранитељске породице доступне су 24 часа. Иако мали број породица располаже одговарајућим ресурисма за спровођење ове специјализоване услуге, потреба за смештајем је континуирана, наглашава Корпривица.
Стога, као установи, ЦПСУ НС је у циљу повећање броја хранитељских породица, а у актуелном поступку процене подобности и стицања лиценце за бављење хранитељством налази се осам потенцијалних нових хранитељских породица.
Број тих породица је стабилан и у сталном благом порасту, додаје наша саговорница.
Како каже, на овом задатку раде спроводећи кампање за популаризацију хранитељства, одржавањем трибина, конференција и медијским предствљањем.
Одлуком о мрежи установа социјалне заштите, предвиђено је оснивање осам центара за породични смештај и усвојење који би покрили читаву територију наше земље. У Србији тренутно има шест таквих центара - у Београду, Ћуприји, Крагујевцу, Нишу, Милошевцу и Новом Саду.
Крајем 2018. године основан је и ЦПСУ у Суботици који је задужен за територију Севернобачког, Западнобачког и Севернобанатског управног округа, а који је у фази конституисања и успостављања редовне делатности. Финансијским планом тог Центра за текућу годину планирана су средства у износу од три милиона динара која су обезбеђена из покрајинског буџета.
Оснивање Центра за породични смештај и усвојење Суботица проистиче из Закона о социјалној заштити и представља још један корак у спровођењу укупних реформских процеса у систему социјалне заштите и посебно заштите деце без адекватног родитељског старања којих је у АП Војводини око 3.000, наводе из Покрајине.
Пре пет година оваква установа основана је у Новом Саду, а планирано је да се наредне године оснује и у Панчеву.
Иначе, током 2018. године Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад реализовао је 66 нових смештаја деце у хранитељске породице, а у око 260 хранитељских породица смештено је скоро 400 деце.
Постоје одређене осетљиве групе деце где је проценат реализације породичног смештаја нешто мањи, односно теже налазимо породице које су спремне да пруже хранитељску бригу, што се односи на децу која имају вишеструке сметње у развоју, као и децу старију од 14 година која имају изражен проблем у понашању, каже директорка ЦПСУ НС, додајући да деца којој није могуће обезбедити хранитељску породицу бивају смештена у неку од установа социјалне заштите.
Важно је бити свестан чињенице да деца која долазе у хранитељство иза себе увек имају неки губитак и тешко животно искуство које може да остави трага у функционисању и понашању детета, те је брига о њима хуман и одговоран задатак. У свакодневној хранитељској бризи, хранитељи имају читав низ задатака који нису присутни у биолошком родитељству, те свака хранитељска породица добија свог саветника који им пружа подршку да се носе са изазовима на које наилазе. Такође, читав поступак за хранитеље није обавезујућ, те уколико неко процени да не може да се носи са предвиђеним задацима, има могућност да се повуче.
Текст и фото: Л. Радловачки
