Импулс подсећа на сурову стварност, посведочену резултатима истраживања да “у сваком школском одељењу у Србији постоје четири детета која су преживела одређени вид сексуалног насиља и још четири детета која познају некога коме се то догодило. У половини случајева насиље није било изоловани инцидент, већ се понављало. О теми сексуалног насиља разговарало се са децом у школи само у десет одсто случајева, а половина деце је о томе први пут разговарала током интервјуа. То потврђује забрињавајућу праксу дугогодишњег ћутања и упорног чувања табу теме током одрастања деце”.
Национална студија, чији је власник, носилац и наручилац Инцест траума центар – Београд је је реализована у партнерству са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Центром за промоцију здравља жена из Београда. Резултати Националне студије су, у сарадњи са Женском парламентарном мрежом, представљени у Парламенту Србије пре три године.
Прва Национална студија је основ је за израду прве Стратегије у образовању за спречавање сексуалног злостављања деце у Републици Србији. Ауторке прве Стратегије у образовању за спречавање сексуалног злостављања деце су Биљана Лајовић, Смиљана Грујић и Гордана Меденица из Министарства просвете и др Љиљана Богавац, др Станислава Оташевић, Душица Попадић и Сњежана Мрше из Инцест траума центра – Београд.
У првој Националној студији о друштвеном проблему сексуалног злостављања деце у Републици Србији учествовало је 2.053 ученика/ца и 532 родитеља, као и 247 особа које су у оквиру Тима Националне студије уложиле свој рад да се спроведе процес истраживања.
У јавној расправи о првој Стратегији у образовању за спречавање сексуалног злостављања деце у Републици Србији, која је одржана у 11 градова, својиим сугестијама и коментарима учествовале су 553 особе (од тога 161 ученик/ца), као и државне установе, организације, појединке и појединци.
Чланице организације најоштрије осуђује и јавно се солидаришу са девојчицом и њеним родитељима и позивају јавност да се такође солидарише и осуди сексуално насиље као недопустиво понашање наставника, који би требало да је особа од поверења, без икаквог оправдавања или пребацивања одговорности на жртву.
Импулс захтева да школа у коју иде девојчица, али и све друге школе охрабре сву децу која су имала слично искуство или имају сазнање да се сексуално узнемиравање и сексуално насиље дешава у школама, да то пријаве надлежним особама у школама. У исто време чланице организације “Импулс” траже од руководства и запослених у школама да пријаве надлежним државним органима свако сазнање о насиљу, да се свака пријава испита са дужном пажњом и да се предузму све законске мере.
Б. Опрановић
