Срби, Јевреји и Роми масовно су стрељани у граду и бачени под залеђени Дунав. Убијени су јер су говорили другачијим језиком и имали другачију вероисповест. У том крвавом пиру нису била поштеђени ни деца, ни жене, ни старци.
Помен жртвама ће почети обраћањем градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, у име Српске православне цркве молитвени помен одржаће епископ бачки Иринеј, потом ће молитвени помен и беседу одржати врховни рабин Србије Исак Асијел. Након полагања венца и послужења кољивом и колачем у организацији Кола српских сестара, грађани ће бити позвани да присуствују помену на Штранду, код главног улаза где је смештено спомен-обележје.
У Новом Саду је током ове недеље организовано више манифестација које су биле посвећене тим тужним и трагичним догађајима. Међу њима, јуче је било и предавање кустоса-историчара Димитрија Михајловића ученицима о Рацији у јужној Бачкој, одржано у дупке пуној сали Музеја Војводине. Рација је почела 4. јануара 1942. у Шајкашкој области, наставила се у Новом Саду и завршила у Бечеју 29. јануара 1942. Рацији су претходили догађаји у Сиригу априла 1941. године, када је побијено 111 људи.
Мађарска војска није имала конкретан доказ о томе зашто то ради, осим што је прогласила да се појавила четничка група, у смислу герилске акције против мађарске војске у надирању, и да је зато потребна одмазда коју је мађарска војска починила у месту Сиригу у Бачкој априла 1941. Ликвидирано је 111 особа, укључујући и жене и децу, навео је у свом предавању Михајловић, додајући да се одмазда мађарске војске огледала у томе да је њоме било погођено 50 различитих места и убијено више од 3.500 људи, малтретирање је доживело око 10.000 људи и причињена је велика материјална штета.
Мађарска војска је 4. јануара ушла у Чуруг и Жабаљ. Чуруг је и највише страдао у Рацији: побијено је 893 људи, рекао је Михајловић.
Како је додао, по бројности покоља, Срби су били центар те ликвидације, следе Јевреји и Роми.
Рација из Шајкашке се проширила на Нови Сад 21, 22. и 23. јануара. Војска је упадала у куће, истеривала људе, а приведенима је одмах пресуђивано. Прво стрељање, како је историчар Димитрија Михајловића навео, догодило се у Дому културе где је убијено 15 људи, а највећи покољ се догодио 23. јануара, када је само у Милетићевој улици побијено 500 особа. Михајловић је цитирао из документације речи Лајоша Деака, једне од централних личности за спровођење Рације у Новом Саду, који је рекао: „Становништво које помаже партизане није начисто с тим какве смртноносне последице то носи за њих. Уопште се може рећи да је већи део становништва злонамеран, балкански за који не би било штета кад би потпуно нестао. Сви су сумњиви због комунизма... Сада ће платити за то.”
Убијени су махом мушкарци, образовани људи, учитељи, лекари, занатлије који су имали и материјално богатство и неки утицај у месту. Било је веома важно да се што пре реши утицајних и богатих људи јер је на њихово место углавном долазила мађарска сиротиња, која је учествовала у Рацији. То су били добровољци. Уз геноцидну ликвидацију догодила се и стравична пљачка становништва, наводи Михајловић.
Укупан број жртава Рације у Шајкашкој за време Божића: 2.345 људи, опљачкан је и новац, а имовина спаљена. Он је рекао и да постоје места у којима је Рација спречена уз помоћ локалних власти у којима нису били Срби. Како је навео, тако је у Каћу Рација спречена уз помоћ домаћих Немаца, председника општине Ђурике Мајера и бележника Ендреа Хорвата, који су имали заиста добар однос са српским живљем и издејствовали су да се сурова рација, спроведена у другим местима, у Каћу не спроведе. Монструозни злочин спречен је и у Будисави, где је живело мађарско и немачко становништво, док је у Ковиљу Лајош Дунафалви изашао пред војску у намери да разговара с вођом и њих двојица су се целу ноћ свађала и расправљала. На крају је Дунафалви издејствовао да се рација у Ковиљу избегне. Мештани памте Дунафалвија као изузетну позитивну личност, која је спасла многе животе. Надаљ и Турија су такође били поштеђени од рације због немачког и мађарског становништва.
Е. Марјанов
