Наиме, у тој причи учени човек дође до зен мајстора да га научи зену, а мајстор му наспе шољу чаја и настави да сипа и када је шоља добрано пуна… С нелагодношћу придошлица примети да се чај прелива преко шоље и да у њу не може више да стане. Тада га зен мајстор поучи да је он као та шоља чаја и ако је не испразни – неће више ништа моћи да стане! Управо о томе причамо с учитељем психотерапеутксе методе клиринг (чишћење), инжењером Десимиром Ивановићем, специјалистом организације рада, тренером за људске ресурсе, али и мајстором аикидоа 2. дан. Баш је аикидо подстакао Ивановића на пут личног развоја и омогућио му да живи и ради по целом свету.
- Паралелно с послом радио сам и као тренер аикидоа, а трагајући за одговорима и желећи да радим на себи дошао сам до психотерапијске школе клиринга у којој сам доспео до свих звања које она може да понуди. Радећи у Француској сам добио статус психотерапеут специјалиста. Дошао сам и до позиције тренера дајући унутар ове школе конкретне доприносе - спојио сам онај инжењерски део с психотерапеутским – јер добар инжењер увек зна да ли је нешто могуће или не.
Људи често имају предрасуде у вези са психотерапеутима, шта је у ствари њихов задатак?
- Терапеути не треба да буду свештеници, нити учитељи, не треба ми да учимо људе како да живе, нити би требало да будемо детективи. Треба да будемо подршка, да слушамо и разумемо. Ако ми с поверењем искрено нешто кажемо другој особи, без увијања, сведочимо неку своју истину, а та друга особа то чује, али нас при том не осуђује, нити нас саветује, онда долази до тог тако потребног растерећења. Циљ терапеута је да успостави контакт, да оствари емпатију, да омогући растерећење и на крају да помогне да сам клијент долази до решења и да напредује. Када ме неко пита, а шта ви саветујете – мој одговор може само да гласи – упознајте самог себе! Заиста, све своди на ту чувену реченицу из античког времена која је стајала на улазу у храм у Делфима. Не може психотерапеут да зна боље од вас шта би ви требало да чините. То је вишеструко штетно и за терапеута и за клијента. Просто терапеут не сме ни да прими ту одговорност да он одлучује о туђем животу.
Каква је метода клиринг (чишћење)?
- Да се сликовито изразим: да би се распоредио нов намештај, прво је потребно да изнесемо оно што нам више није потребно, да очистимо кућу, да преуредимо простор, па тек онда да унесемо нов намештај. Ако само унесемо нов намештај, сумњам да ћемо пријатно живети у таквој кући. Клиринг је управо такав психотерапеутски систем који нам омогућава чишћење од садржаја и набоја, ослобађање од блокада које нас коче и више нам не служе, да би смо потом могли да кроз постепено побољшање унапређујемо наше способности кроз пораст свесности и развој одговорности.
На који начин клиринг помаже да наша најдубља уверења исправимо и заменимо, ако нам више не служе?
- Допринос клиринга психотерапији је да те фиксиране ставове, те црно-беле позиције, доводи у баланс. Оснивач ове школе психотерапије Бернер, направио је систем рада с поларитетима да би се они уравнотежили. Реалност у којој живимо је као шаховско поље – оно је и црно и бело, а напредовање није само да будемо на белом пољу, а да избегавамо црна, него је савладавање вештине да та игра на црно–белим пољима лакше тече, да се не фиксирамо, него да с лакоћом шетамо по том пољу и да уживамо у игри. Наш народ има изреку за то у „злу не клони, а у добру се не понеси”.
Које су најчешће тешкоће с којима се срећете у раду?
- По правилу први слој тешкоћа које се појављују на видело, јесу тешкоће у односима с другим љидима, пре свега оним који су нам блиски. Када је нешто нерашчишћено у односима, онда је то као магнет и део наше пажње је константно везан за то па нам убија креативност, осећамо се као да смо заглупљени… Никакве позитивне мисли или мотивација не могу да нас одлепе од тога! Добробит терапије је да освестимо то деловање, да се растеретимо и да научимо да се носимо с проблемима, да их решавамо и да се развијамо. Како да поправимо свој живот, ако сопствене способности не подигнемо на виши ниво?
На који начин ова метода помаже да стекнемо јасну слику о себи?
- Процес чишћења извлачи ту негативну енергију, нема више отровних емоција, нема једа. Сигуран индикатор напредовања на менталном, емоционалном и духовном плану у било ком методу је побољшање односа са другима. Наши контакти с другим људима постају чвршћи, а односи лакши и дубљи. Зашто се сматра да је живот несигуран - зато што су контакти с другим људима несигурни. Део овог процеса су и скокови свести, просветљења или увиди. Сликовито речено као да пипамо у мраку, а одједном сине муња и ми у трену спознамо и где смо и куда би требало да идемо.То су тренуци када клијент добија јаснију слику и не само то, него га тај увид мотивише да крене одређеним путем. Тај лични доживљај је значајнији од било ког савета.
Да ли нам тај метод помаже да проблеме посматрамо на други начин?
- Проблеме схватамо као изазове, а не као лошу судбину. Они су прилика за развој, нешто ту ми треба да научимо. По правилу би требало да разговарамо с још неким, можда нам је потребно другачије виђење. Овај психотерапијски рад олакшава нам излазак из позиције жртве, суочавање са изазовима, омогућава нам да будемо спремни за отвореност и трагање на сопственом путу. Такав рад нам повећава број опција, тако да онај слоган „Европа нема алтернативу“ психолошки гледано није добар, јер би ми увек требало да имамо алтернативу.
Како нам ова метода помаже да будемо одговорнији?
- Одговорност је директно повезана са свесношћу. Одговорност се не може наметнути, она се преузима када је неко спреман за то. Када ниво свесности расте, аутоматски се подиже и одговорност. Ефекат психотерапије се види у порасту одговорности према себи, а како она расте тако се повећава и одговорност према сопственој добробити, породици, држави и према човечанству. Суштина је да би требало да будемо корисни читавом свету! Одговорност је везана и са доношењем одлука, свесност и одговорност нас доводе до добрих одлука.
Како одредити приоритете, открити циљеве и спознати своју сврху?
- На питање како инвестирати енергију у правом правцу нема једноставног одговора. Прави пут се тешко проналази, а лако губи. Део тог одговора лежи у балансу емотивног, менталног, телесног и интуитивног дела нас. Ако наш систем добро функционише и ако смо поставили циљеве, онда би требало да гледамо где су моје емоције у вези са тим, јер оне су те које нам дају енергију и моћ да нешто завршимо. Не би требало ни да игноришемо мудрост тела, па би требало да видимо како оно реагује. Требало би да сагледамо и како интуитивно то доживљавамо. По правилу је то процес, данима смо преокупирани тиме и то је сасвим ОК. Не би требало да га прекидамо, него да себи дамо довољно времена да се искристалише оно што је најбоље. Можда је одговор на питање како да вучем добре потезе - да то радим као у партији шаха, јер стање игре је највише животно достигнуће!
Марина Јабланов Стојановић
