Дописе с примедбама Пожега је слао пре усвајања Закона и Скупштини Србије, као и бројним установама и институцијама, али није било никаквих реакција, нити измена.
"Основни циљ овог Закона јесте успостављање система снадбевања здравства Србије безбедном крви. Систем се успоставља по међународно прихваћеним нормама самодовољности једне земље у снадбевању своје популације крвљу, деловима крви и производима који имају за сировински основ крв у оквиру добровољног, анонимног и неплаћеног давалаштва крви. Закон уводи половичну безбедност, јер се не односи на производе добијене из крви, нити на плазму добровољних давалаца, што је наведено у Члану 2 Став 2. Закон овим чланом не само да уводи половичну безбедност снадбевања крвљу, већ и успоставља комерцијално пословање производима који се добијају из крви и плазме добровољних давалаца", каже Пожега.
Он подсећа и на податке које је и раније износио, како наша држава годишње баци, односно уништи и до 40.000 литара хумане плазме, а увози лекове направљене од крвне плазме, што нас сваке године кошта око 25 милиона евра.
"Досадашњи напори фармацеутских кућа да се угаси Национални центар за прераду плазме, те да нашу плазму шаљемо на “обраду” у иностранство и да купујемо готове производе, овим законом добијају кулминацију", наводи Пожега и додаје да ће питање продуката крвне плазме бити одређено Законом о фармацеутској делатности, чиме ће бити легализована трговина плазмом и лековима добијеним од ње.
Према Пожегиним речима, Национални центар за фракционисање крви није званично угашен, али после овог закона то лако може да се деси.
"Пре десетак година производили смо 17 лекова од крвне плазме, а сада једва три. На једном састанку у Новом Саду то је потврдио и вршилац дужности директора Института за трансфузију крви Србије Градимир Богдановић. Годинама тврдимо да лекови од крвне плазме који се увозе нису безбедни и нико нас до сада није демантовао, али ништа није ни предузето по том питању. Ти лекови се добијају од од крвне плазме из Африке, која се помеша. Ниједан прозивођач тих лекова не даје гаранцију да су они 100 посто безбедни. Ту нема контроле и нема гаранције", испричао је Пожега.
Како је навео, у Аустрији постоје два центра за фракционисање крви у којима се праве лекови од плазме. У једном од њих се прерађује само плазма од домаћих давалаца, која остаје у Аустрији, а у другом се прерађује крв из иностранства и ти лекови се извозе. Пожега каже како се указивањем на ове недостатке и мањкавости добровољни даваоци боре за здравље грађана.
Стеван Пожега је добровољно и неплаћено дао крв више од 200 пута и каже да су у овом Закону, који се темељи на добровољном давалаштву, добровољни даваоци споменути само у казненим одредбама.
Љ. Петровић
