Документа о злочинима НДХ објављена пола века од забране

НОВИ САД: Независна држава Хрватска (НДХ) основана је пре 80 година, а о масовним злочинима усташког режима почињеним на подручју Срема и у логорима НДХ над Србима и Јеврејима сведочи и архивска грађа публикована у последњих десетак година, после више од пола века забране њеног објављивања.
knjige
Фото: pixabay.com

У 10 књига сабрана је архивска грађа коју је 1945. и 1946. године прикупила Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини, али и у логорима Јасеновац и Јадовно, као и две специјалне комисије које су испитивале понашање домаћих Немаца (фолксдојчера) пре рата, за време рата и за време окупације.

Приређивач књига, музејски саветник и бивши директор Музеја Војводине Драго Његован, каже за Танјуг да је у 10 књига објављено око 2.700 страница архивске грађе, око 200 плаката и летака и око 300 документарних фотографија.

О масовним злочинима НДХ, основане 10. априла 1941. године, на подручју данашње Војводине спорадично су се објављивале публикације, попут књиге ''''Војводина у НОР-у'''' објављене 80-их година коју је приредио академик Чедомир Попов.

Његован подсећа да је о злочинима НДХ писала и хрватска историчарка Фикрета Јелић Бутић, као и да су објављени мемоари ''''Записи из НДХ'''' Едмунда Глеза фон Хорстенауа, немачког официра Вермахта у Павелићевом Загребу.

Међутим, према речима Његована пола века је постојао ''''ембарго'''' на публиковање грађе, чије је прикупљање Покрајинска комисија завршила 1947. године када је објављена књига ''''Злочини окупатора и њихових помагача у Срему'''', а објављена је и књига која се односила на злочине у Барањи и Бачкој.

''''Најављен је наставак, али је из политичких разлога то обустављено и тираж од 7.000 примерака је скоро уништен, тако да су те књиге постале раритети. Од 1997. године могло се слободно приступити тој грађи и публиковати је, али то нико није урадио'''', навео је Његован.

Истиче да та грађа треба да буде доступна јавности и научним и просветним радницима и објашњава да је реч о историјским документима и налазима Комисије који, како каже, не описује само догађаје, већ садржи спискове ратних злочинаца и народних непријатеља.

''''Вероватно је то један од разлога зашто та грађа није раније публикована. Многи од злочинаца су били живи, имали су породице, родбину, због политике братства и јединства нико се није раније усуђивао да то публикује'''', каже Његован.

Објашњава да је грађа настала на основу испитивања бројних сведока, заплењених докумената и материјала окупатора и додаје да је утврђен списак од 32.000 жртава усташког режима у Срему, од чега око 30.000 цивила.

''''У сваком од тих елабората говори се о одговорности, али и о материјалној штети. У НДХ нису уништавани само Срби, Јевреји и Роми, већ цела историја - забрањено је ћирилично писмо, порушени манастири, цркве, библиотеке, музеји...'''', наводи Његован.

Истиче да је концепт НДХ био тотални геноцид и да се спроводила парола да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити, а трећину протерати.

''''Цео државни апарат - идеолошки, репресивни, локални органи, све је употребљено да се униште они који су планирани'''', каже Његован.

Прва књига се односи на успостављање НДХ, доношење расних закона и покушаје покатоличавања које је трајало до априла 1942. године, а 240.000 Срба примило католичку веру.

''''У НДХ је живело близу два милиона Срба, то је огроман број који је требало уништити. зато је дошло до отпора и спасавања голих живота. Било је бољих и горих година по том питању,а 1942. година је била најтрагичнија'''', каже Његован и подсећа да је те године у Срему спровођена акција Виктора Томића у којој је 6.000 Срба убијено, а 10.000 Срба одведено у логоре.

Његован каже да је следећа 1943. година запамћена по вешањима Срба уз пругу дуж Срема.

''''Немци су имали паролу 100 за једнога, а Хрвати 10 за једнога, али то је било само формално. Убијали су кога год су ухватили. Реч је о тоталном геноциду и то доказују ови елаборати'''', каже Његован.

EUR/RSD 117.5850
Најновије вести