Ђорђевић: Држава више брани права радника него синдикати

БЕОГРАД: Министар рада Зоран Ђорђевић изјавио је данас да је увек на страни радника и да сматра да држава више брани права радника од синдиката. 
djordjevic, tanjug
Фото: Tanjug/T.Valič, arhiva

Држава је одговорно и добро поступила приликом заштите радника и корисника током епидемије коронавируса, каже министар и поручује да радници у Србији не треба да осећају неизвесност, с обзиром да је Влада донела пакет мера чији је циљ смањивање негативних ефеката епидемије и подршка привреди.

Навео је и да ће Инспекција рада поступити по свакој пријави кршења радничких права и да ће казне бити ригорозне.

Ђорђевић је у интервјуу за Б 92 рекао да су здравље грађања и безбедност и здравље на раду приоритети, те да се мора имати разумевања за мере које су донете на основу мишљења струке јер је то најбољи начин заштите. 

"Држава као послодавац је одговорно поступила према радницима од првог дана, али нисмо дозволили да због самовоље бахатих појединаца наши грађани запослени у приватном сектору испаштају. Инспекција рада свакодневно обавља надзоре и уколико се било где појави кршење радничких права предузимају се мере и нема повлашћених. Апеловали смо на приватнике да не отпуштају раднике, нашли начин да их мотивишемо да то не раде, али смо и кажњавали оне који су супротно закону то чинили", казао је министар.

Додао је да држава има ресурсе да у наредном периоду прати колико се поштују мере на радним местима и да Инспекција рада свакодневно обавља надзор у области радних односа и безбедности и здравља на раду по службеној дужности и по захтевима запослених. 

Упитан о раду од куће и поштовању права радника он је навео да је рад од куће прописан законом и да су тачно дефинисани услови и начин организације. 

"Инспектор рада не може да оде у приватан посед и проверава да ли запослени у свом дому ради више него што би требало, али рачунамо на то да ће уколико се то догоди радник пријавити Инспекцији рада кршење његових права, како бисмо могли да реагујемо. Морамо радити на свести грађана, они не треба да се плаше да пријаве послодавца, јер ћемо их заштити", поручио је Ђорђевић.

На питање има ли данас страначког запошљавања, као и других облика запошљавања "преко везе", и може ли се то утврдити и пријавити он је одговорио да "не зна да тако нешто постоји у Србији". 

"Ако неко има таква сазнања треба да пријави Инспекцији за рад, па ће она утврдити о чему се ради и уколико има елемената за покретање поступка и то ће и учинити у оквиру своје надлежности. Мислим да раднике треба бирати на основу онога што знају да раде и за шта су квалификовани, јер добар радник значи успешно обављен посао", казао је министар.

Навео је да је он увек на страни радника и да сматра да треба да имају што бољи положај и плате јер само задовољан радник може бити мотивисан да ради.

Додао је да има простора за унапређење радних односа, да још треба радити на безбедности и здрављу на раду, на томе да радници и послодавци користе заштитну опрему и да се то не доводи у питање већ да то треба да постане уобичајна пракса без које се не обавља посао.

Такође каже да има простора да се уведу новине у области осигурања на радном месту, те да се нада да ћемо ускоро добити закон о осигурању у случају повреде на раду. 

Упитан шта мисли о нерадној недељи за трговце каже да се та пракса показала као лоша у неким земљама и да се сада о томе не размишља. 

Оцењујући рад свог министарства до сада он је рекао да сматра да је урађено много добрих ствари, да је донет низ закона који су утицали на побољшање квалитета живота грађана, побољшања услова и квалитета услуга у систему социјалне заштите…

"Раднике смо заштитили, проширили њихова права, омогућили преквалификацију и доквалификацију, прилику смо дали младим људима, урадили смо много и за особе са инвалидитетом и борце, али то није све. Економска перспектива коју наша земља има у будућности, планови које имамо да остваримо до 2025. свакако ће пружити могућност да се све области које су у надлежности овог министарства унапреде", рекао је министар.

Подаци Министарства рада показују и да се од увођења ванредног стања на евиденцију Националне службе за запошљавање пријавило 11.745 лица и да је поднето је 6.832 захтева за остваривање права на новчану накнаду за случај незапослености.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести