ДРОНОВИ БРИНУ О БЕЗБЕДНОСТИ У САОБРАЋАЈУ И НА УЛИЦАМА Новосадски ФТН део је великог европског пројекта „МАРВЕЛ”

Пројекат „МАРВЕЛ” бави се развојем и применом технологија у областима вештачке интелигенције, мултимодалне перцепције, анонимизације података, „edge – fog – cloud” рачунарством, али и њиховом применом у паметним градовима.
б
Фото: Дневник/ С. Шушњевић

Циљ је развој апликација за доношење одлука у реалном времену, заснованим на мултимодалним подацима (камере и други сензори) као подршка ефикасном решавању друштвених изазова.

Пилот пројекaт се реализује у италијанском Тренту, са фокусом на детекцији догађаја и аномалија на главним трговима и другим областима града, затим на Малти, са циљем ефикаснијег менаџмента саобраћаја, док ј на Факултету техничких наука у Новом Саду фокус на примени дронова за мониторинг и безбедност великих догађаја.

– Пројекат „МАРВЕЛ” финансиран је од стране Европске уније са приближно шест милиона евра у трогодишњем периоду, у оквиру Х2020 програма за научно-истраживачки развој и иновације – објашњава Никола Симић, асистент са докторатом на ФТН–у, при Катедри за телекомуникације и обраду сигнала. – Циљ пројекта је да креира информациону архитектуру која може оснажити локалне управе кроз концепт паметних градова, који постаје све популарнији широм света.

Креирање тако комплексне архитектуре са пратећим софтверским технологијама захтева специфична знања из великог броја специјализованих области, тако да конзорцијум чини 17 партнера из укупно 12 земаља Европе, међу којима се налазе реномирани универзитети, институти и високотехнолошле компаније.

– У самом пројекту се ради на анализи велике количине података, пре свега за потребе надзора јавних површина и саобраћаја – појашњава др Симић. – Факултет техничких наука бавио се тако тестирањем неких од технологија вештачке интелигенције развијених у оквиру „МАРВЕЛА”,  уз помоћ коришћења дронова. Иначе, у самом „МАРВЕЛУ”, осим камера, имамо и друге сензоре попут микрофона који су тестирани као помоћни модалитет за мониторинг, а ту су и геолокацијски сензори.

Поред тога, каже др Симић, њихова група на ФТН-у водила је и радни пакет који се бави развојем дистрибуираних алгоритама заснованих на вештачкој интелигенцији за мултимодалну перцепцију.

– Имали смо и улогу научног и техничког координатора читавог пројекта, што је била проф. др Драгана Бајовић. Активности су укључивале и учешће на бројним великим међународним догађајима, попут SmartCity Expo 2023, који је одржан недавно у Барселони, где смо успоставили контакте са бројним представницима компанија и локалних самоуправа из иностранства, али и састанке са представницима ресорних министарстава на Малти приликом имплементације архитектуре развијене у оквиру „МАРВЕЛА”.

Фото: Pixabay.com / Dnevnik.rs

Како каже наш саговорник, Малта као острво је прилично популарна туристичка дестинација и у току летњих месеци имају велики број туриста, па самим тим је и саобраћај појачан. Њихова потреба је у том смислу ефикасније планирање даљег инфраструктуралног развоја острва и рад на успешној детекцији саобраћајних прекршаја.


Нису свемогући

Једно од ограничења употребе дронова јесте максимално време летења у случају да је потребно да покрију велику површину. Најчешће, дронови могу летети до 30 минута, те би било неопходно приликом реалних случајева мониторинга имати већи број дронова или користити већи број фиксних камера и микрофона за иницијалну детекцију.


Архитектура развијена у оквиру „МАРВЕЛА” је прошла фазе тестирања и неки од софтверских алата заснованих на вештачкој интелигенцији за аутоматску детекцију различитих догађаја већ се налазе у потреби, што ће у перспективи побољшати јавну безбедност и омогућити ефикаснији даљи развоја саобраћаја на самом острву.

– Тренто у Италији има пак за циљ аутоматизацију надзора јавних површина, пре свега тргова, паркова и улица. Пре „МАРВЕЛА”, надзор се вршио искључиво тако што је одређени број оператера посматрао више стотина надзорних камера, што је у случају велике активности на јавним површинама процес који не може ефикасно детектовати све аномалије. Сличност између њиховог пилот пројекта и експеримената који су спроведени од стране ФТН-а, огледају се у томе што се у Тренту више фиксних надзорних камера налази постављено на високим тачкама, тј. кулама, што у експерименталној поставци донекле одговара снимању из дронова.

Сличности између експерименталних поставки пилот пројеката искоришћене су и за тестирање нових метода тзв. федеративног учења, који су развијани у Новом Саду, с циљем побољшане детекције у случају пребројавања људи на јавним површинама, уз задржавање приватности. 

При томе су, додаје др Симић, тестирања у Новом Саду обављена у контролисаним условима, уз учешће само чланова пројектног тима.

– Тестирали смо и употребу микрофонских низова ради локализације у простору и детекције аномалија попут експлозија, које смо симулирали на отвореном простору. Креирани скуп података биће ускоро објављен и имаће велику важност за даљи развој сличних софтверских компоненти заснованих на вештачкој интелигенцији, због недостатка сличних скупова података. Истраживање је показало да дронови и микфоронски низови имају велики потенцијал за аутоматизацију многих процеса који укључују јавну безбедност – поручио је наш саговорник.

– У оквиру пројекта развијено је преко 30 софтверских компоненти, укључујући и оне за анонимизацију података  – истиче Симић. – То значи да, све што би било снимљено и што се користи за мониторинг, пре него што дође до оператора који је задужен за проверу аутоматски детектованих аномалија, мора бити анонимизовано, односно није дозвољено да се виде лица људи, а ако је снимљен глас, он не сме да садржи личне податке. Дакле, све компоненте су развијане искључиво у циљу превенције. Систем је брз, јер се ради о детекцији у времену од 10 секунди у случају напредних визуелизација, док је за слање обавештења довољно и свега неколико секунди. 

Ивана Бакмаз

EUR/RSD 117.0443
Најновије вести