То значи да ће садашњи ученици завршног разреда трогодишњих смерова средњих стручних школа бити прва генерација која ће полагати државни завршни испит, а садашњи ученици трећег разреда четворогодишњих смерова средњих стручних школа, као и гимназија и уметничких школа државну матуру полагаће на крају овог нивоа свог школовања, 2022. године.
Припреме за овај велики посао, који подржава Европска унија, увелико трају. Још 2017. године Министарство донело је Правилник о полагању опште и стручне матуре, којим је дефинисано углавном све, што се самог испита тиче. Утврђени су и термини пилотирања и завршног испита и матуре и то већ за овај месец, те још једно пилотирање за матуру у мају следеће године, те пробна матура у марту 2022. године.
Оно што још увек није дефинисано, тиче се односа факултета према државној матури, због чега је прошле недеље забринутост изразио и Национални просветни савет. И мада је Министарство просвете издало умирујуће саопштење, по којем никаквог проблема у увођењу државне матуре нема, није наивно то што високошколске установе још увек нису дефинисале свој став. Наиме, аутономија факултета им је оставила могућност да, поред државне матуре, могу да траже и додатне испите за упис. И мада су креатори државне матуре предвидели да те додатне испите траже уметнички и факултети на којима су важне и вештине, није немогуће да ће их тражити и они за које влада велико интересовање. Примера ради, такви су медицински факултети, на којима се сада на пријемном испиту полажу исти предмети који ће бити и на списку предмета и на државној матури.
При очекивању одлука факултета не сме се занемарити ни чињеница да они за које је велико интересовање зарађују немали новац од организованих припрема за пријемне испите, па и од наплаћивања тих испита, те би их увођење државне матуре и укидање пријемних испита погодило и финансијски. Није дефинисано ни бодовање при упису на факултет. Тренутно до 40 бодова кандидат доноси из средње школе (при чему се садашњи матурски испит уопште не бодује), а до 60 бодова носи пријемни испит на факултету.
Ипак, у прилог увођењу државне матуре у нашу земљу, свакако иде чињеница да је у овај посао Европска унија већ уложила пуно новца, да је посао при крају, тако да ће се и неки договор с факултетима морати постићи и то што пре. Министарство просвете је најавило конференцију за новинаре за ову недељу, а према календару пројекта увођења државне матуре, то би требало да буде у петак, па ће се тада нешто више вероватно и чути.
А како ће изгледати државна матура? Биће организована истовремено у свим школама у Србији, са стандардизованим тестовима и задацима које ће радити Завод за унапређење васпитања и образовања.
После четири године средње школе постојаће три врсте матуре -општа, уметничка и стручна. Општу ће полагати гимназијалци, уметничку матуранти уметничких школа, а стручну ученици четворогодишњих смерова средњих стручних школа. Ученици који полажу уметничку и стручну матуру, која им даје проходност према сродним факултетима, имаће право да полажу и разлику потребну за општу матуру, која даје проходност према свим факултетима. Матуру ће ученици полагати на језику на којем су слушали наставу, а они који је слушају двојезично, матуру ће полагати на српском. Предвиђено је да постоје два рока - јунски и августовски.
На све три врсте матуре постојаће обавезни и изборни део. У обавезном делу сви ученици ће полагати тест из српског или матерњег језика. Математику ће полагати они који су је слушали више од две године. Трећи предмет у обавезном делу опште матуре ученици бирају с листе општеобразовних предмета на којој су: српски или матерњи језик, математика, страни језик, физика, хемија, биологија, географија, историја и српски као нематерњи језик. Ученици који не полажу математику с ове листе бирају још један предмет.
Уколико им је, према захтеву факултета на који желе да конкуришу, потребно полагање још неког предмета, ученици могу да се определе за још један или више предмета у изборном делу матуре, али имају право да од овог дела у одређеном временском року и одустану.
Завршни испит на крају трогодишњег школовања састојаће се из једног или више практичних задатака који ће, као и матура, бити стандардизовани и правиће их Завод за унапређење васпитања и образовања. И овај испит полагаће се у свим школама истовремено, а оцењиваже га комисија од два наставника и једног представника послодаваца. Да би испит положио, кандидату је неопходна половина од максимално предвиђеног броја бодова.
Сви тестови на овој матури биће састављени од 40 задатака, од којих је по 10 на основном и напредном, а 20 задатака на средњем нивоу. У зависности од нивоа, задаци ће се и бодовати, а сваке године утврђиваће се минималан број бодова за полагање сваког теста. За решавање сваког теста матуранти ће имати на располагању четири сата, а испит су положили уколико положе све тестове.
На уметничкој матури, поред српског језика, кандидати ће полагати и један предмет по избору са листе општеобразовних предмета и један уметнички предмет, у зависности од школе и смера који су похађали. Као и гиманзијалци и они ће моћи да изаберу и један или више предмета са листе општеобразовних и полажу их у изборном делу матуре. На тај начин би имали право и на сертификат о положеној и општој матури.
Стручну матуру полагаће ученици четворогодишњих смерова средњих стручних школа. Поред српског, односно матерњег језика, у обавезном делу ове матуре је и математика, осим за оне који је нису имали последње две године и који ће бирати предмет са листе општеобразовних. Трећи обавезни део ове матуре је стручни испит који се састоји из теста са 50 питања и да би га ученик положио потребно му је 50, 5 одсто предвиђених бодова. И из матурског рада. Задаци за матурски рад биће такође стандардизовани и биће из за 10 одсто више него ученика у одељењу, а радове ће поред два наставника оцењивати и представник послодаваца са сагласношћу Уније послодаваца, Привредне коморе или стручног удружења. Да би положио овај део испита потребно је да ученик остави 50 одсто од укупног броја бодова на сваком задатку. И ученици средњих стручних школа имају право да полажу и изборни део матуре, то јест да са листе општеобразовних предмета одаберу један или више, већ према захтеву факултета на који желе да се упишу. На тај начин и они би стекли право на сертификат и опште матуре.
Д. Девечерски
