Истраживање у оквиру пројекта почиње у фебруару.
- Ово је први пројекат оваквог типа који се рализује код нас на Универзитету у Новом Саду. То је и велико међународно признање за нашу идеју и труд који смо у његову припрему уложили – рекао је руководилац пројекта, проф. др Сергеј Остојић, продекан за науку и међународну сарадњу на Факултету спорта и физичког васпитања, чија је област рада биомедицинске науке у спорту - Имамо партнере из шест земаља на овом занимљивом пројекту, којим желимо да развијемо програме физичких активности и спрот који ће помоћи унапређењу здравља становништава, посебно радно запосленог, али и осетљивих група као што старије особе, мигранти.
По речима проф. Остојића, један од важних задатака пројекта јесте да се направи и изда водич који ће на једноставан, лако читљив, разумљив начин давати упутства свима у Европи, како да буду физички активни на радном месту. У њему ће се наћи илустрације кратких вежби које запослени могу да раде током пауза у току радног времена и тако решавају физичке прблеме везане за природу посла који раде и генерлно побољшају здравље. Предвиђено је да водич буде пропраћен видеом с вежбама, а моћи ће да се користи посредством апликације за мобилне уређаје.
- Друга важна ствар је да ћемо у Новом Саду обилазити компаније и мерити здравствено стање радника и њихову физичку форму. Затим ће се урадити одређена интервенције у смислу њихове физичке актвности, па видети да ли је та интервенција била ефиксана. Није нам циљ само да дамо генералну препоруку, него желимо да измеримо колико је та препорука стварно ефикасна – обајснио је проф. Остојић.
Факултет спорта и физичког васпитања је први пут координатор и носилац европског Еразмус спорт+ пројекта.
- Наши партнери на овом пројекту су врхунски експерти и представници својих институција и долазе из Словеније, Белгије, Холандије, Бугарске и Хрватске – истакла је др Даринка Коровљев. - Пројекат који смо започели је заиста од непроцењиве важности јер један од највећих ризика по људско здрвље недостатак физичке активности.
По речима др Даринке Коровљев, овај пројекат је потврда да је последњих седам година Факултет спорта и физичког васпитања УНС вредно радио на препознатљивости у међународном окружењу.
Сениор пројект менаџер из Еурокорпорејшн центра из Брисела Софи Кекић рекла је да се нада да ће пројекат који је представљен и којим руководи факултет Универзитета у Новом Саду, бити успешан.
- Пројекат чији је лидер Србија траће 18 месеци и у њему имамо синергију невладиног сектора и представника академских заједница из шест европских земаља. Јако је важно да смо успели да окупимо Бугарску, Словенију, Хрватску, Холандију и Белгију на пројекту који има за циљ да подстакне велики део популације да буде активнија и да се више бави спортом - рекла је Софи Кекић.
Један од учесника на пројекту је проф. др Игор Јукић с Кинезиолошког факултета Свеучилишта у Загребу. Његово подручје деловања везано је за кондициону припрему, теорију тренинга и корпоративни фитнес, као и област јавног здравља, везану за телесну активност.
- Сам пројекат који је намењен јавној користи, у великој мери је авангардан, захваљујући његовом лидеру проф. Сергеју Остојићу. Та јавна корист ће се огледати пре свега у смањењу неактивности радних људи – рекао је проф. Јукић. Задатак је да се људи упуте и едукују како се кретати, како вежбати, како здраво живети, како на темељу тога подићи квалитет живота и здравља, а тиме допринети подизању продуктивности, смањењу изостанака с посла, смањењу презентизма. Реч је о пуно бенефита који се огледају и у личној користи самих запослених.
По речима проф. Јукића, и Хрватска и Србија на овом пољу имју врло сличне проблеме.
- Покушавамо у последње време да делујемо на најважнији део човека, а то су његове одлуке. Одлуке за промену понашања су темељ за побољшање здравља и општег благостања. Све је више људи који су освестили потребу да побољшају животони стил. С друге стране, државне организације, владе и локалне власти све више препознају важност тога. Напросто, и најбогатије земље давно су схватиле да систем здравства који се темељи на решавању последица није добар и иду у правцу улагања у превентиву, у оргнизацију живота који ће умањити обољевања и смртност побољшњем квалитета живота.
В. Црњански
