Пљускови са грмљавином захватили су углавном север Србије, а нарочито подручје Војводине.
Током продора хладног фронта управо се у Војводини и догодила једна интересантна појава, и то у околини Црепаје и Падине.
Многи је мешају са торнадом, иако није реч о правом торнаду, међутим по интензитету, односно брзинама ветра унутар вртлога може се окарактерисати као појава у којој се јављају ветрови који су заступљени у најслабијим торнадима.
Реч је о густнаду.
Густнадо је приземни вртлог. Јавља се неколико километара испред грмљавинске олује и продора хладног фронта, на граници хладног и топлог ваздуха, и то углавном у силазној вертикалној струји.
Густнадо се обично примећује када вртлози подигну довољно крхотина или формирају кондензациони облак да би били видљиви, иако је ветар тај који ствара густнадо, слично као и торнада. Пошто се ови вртлози веома ретко спајају са површине на базу облака, врло ретко се сматрају торнадом. Густнадо има мало заједничког са торнадима структурно или динамички у погледу вертикалног развоја, интензитета, дуговечности или процеса формирања — пошто су класични торнада повезани са мезоциклонима унутар узлазног струјања) олује, док се овде везују за силазна струјања.
Просечан густнадо траје од неколико секунди до неколико минута.
Већина има ветрове који су еквивалентни торнаду Ф0 или Ф1 (до 180 километара на сат).
Међутим, за разлику од торнада, ротирајући стуб ваздуха у густнаду обично се не протеже све до основе грмљавинског облака.
Густнадо имају више заједничког са мањим вихорима.
