Гојковић: Нови Сад добија градску болницу

Недавно усвојеним новим Законом о здравственој заштити Покрајина је добила нове надлежности и тиме ће практично у потпуности контролисати цео здравствени систем на територији Војводине, осим апотека које остају у надлежности локалних самоуправа.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković
Фото: Покрајински секретар за здравство др Зоран Гојковић

Након усвајања новог Плана мреже здравствених установа, доћи ће до спајања неких домова здравља и општих болница, као и оснивања нових установа, међу којима је градска болница у Новом Саду, као и оснивање центара за палијативну негу, најављује за „Дневник“ покрајински секретар за здравство професор др Зоран Гојковић.

- Проширење надлежности је технички изузетно захтеван задатак, с обзиром да ће поред 35 здравствених установа секундарног и терцијалног нивоа, Покрајина ће имати и 44 дома здравља, као и све заводе за хитну медицинску помоћ, заводе за здравствену заштиту студената и радника и друге установе. Временски рок је девет месеци за доношење новог Плана мреже здравствених установа, који усваја Покрајинска влада и Скупштина Војводине – каже др Гојковић.

Покрајински секретаријат је оформио Радну групу у којој су представници здравствених установа са територије целе Војводине, института и завода за јавно здравље, Покрајинског фонда за здравствено осигурање, који су дужни да у сарадњи са локалним и покрајинским нивоима власти у наредних 60 дана изнесу предлог мреже здравствених установа. То ће направити узимајући у обзир и анализирајући здравствено стање и старосну структуру становништва, капацитет и распоред здравствених установа, степен урбанизације, развијеност, саобраћајну повезаност, потребни обим здравствене делатности и њену доступност, као и економске могућности и друге чиниоце.

Секретар каже како се у јавности често чује да је садашњи систем нефункционалан, да се преплићу кадрови, као и примедбе на лошу доступност здравствене заштите, посебно у мањим срединама, те да је неповољно законско решење из 2005. године када су се велики здравствени центри поделили на домове здравља и опште болнице и да такав систем не може да функционише.


Увођење палијативне неге у систем

- Задатак Радне групе ће бити и да анализира и оно што до сада нисмо имали, а то је систем палијативне неге, јер је то један од предуслова за решавање проблема пацијената у поодмаклим, терминалним фазама болести, којих је на жалост све више. Поред тога, због напретка медицине повећава се и старосно доба наших грађана. Постоје два модела за увођење палијативне неге. Један је да се у здравствене установе уведе палијативна нега, као обавезан део здравствене заштите, а други модел је да се на територији Војводине отворе центри који би се бавили само палијативном заштитом – открива др Гојковић.


- Стога је сада циљ да максимално испитамо све могућности и да, узевши у обзир појединачне делове система, поступимо максимално пажљиво и транспарентно и да пронађемо најбоље решење за сваки регион. То значи да ће сигурно у појединим регионима доћи до спајања домова здравља и општих болница, али ће вероватно постојати и здравствене установе које ће функционисати на сличан начин као и до сада. Посебан нагласак стављен је на највећи град у Војводини, јер Нови Сад има највећи демографски раст, а нема секундарну здравствену заштиту, односно градску болницу – открива др Гојковић.

Како наводи, Покрајински секретаријат са Министарством здравља већ је предузео све мере да координише ове активности. Након завршетка анализе, знаће се и број и врста здравствених установе које ће убудуће постојати на територији Војводине, а др Гојковић очекује да Радна група заврши посао током лета.
 

Љубица Петровић

EUR/RSD 117.5810
Најновије вести