Пројекат обележавања овог значајног јубилеја изнедрио је, како је наведено у образложењу, серију активности и иновативних приступа у креирању изложби, започетих или настављених сарадњи, реализације манифестација од поп-ап до традиционалних форми, употребе технологија и модела развоја музејске комуникације и дијалога доводећи у сагласје изразити професионализам са отвореношћу према најширој публици, њеним потребама и очекивањима.
У разговору за “Дневник” др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске говорила је о трансформацији једне од најстаријих и најбогатијих уметничких институција у модерни европски музеј 21. века.
Награда ИКОМ-а коју сте добили дошла је као круна свих прошлогодишњих програма како на обележавању јубилеја тако и завршетку реконструкције зграде на Тргу галерија.
- За нас је то признање заиста дошла као круна свих наших настојања и идеја како да трансформишемо установу и како да достојно обележимо 170 година трајања Галерије, а додатну вредност даје чињеница да је то наша најважнија струковна награда. Обележавање јубилеја није био само један догађај него читав низ промишљених активности које су текле од 1. јуна 2017, када смо обележили завршетак обнове фасаде, али и целе зграде, до 22. децембра када смо отворили нову сталну поставку уметности 20. века. То је био активан процес кроз који смо желели да укажемо на све важне сегменте нашег рада и потребу да музеј мора да се трансформише и да стално фукционише у складу са временом. Поред прошлогодишњих изложби, о односима српског и француског интимизма, поклон збирке Иванке Ацин, гостујуће поставке Саве Шумановића, као и оне о Димитрију Аврамовићу, иконостасу Арсенија Теодоровића у Будиму и нове сталне поставке 20. века, све време смо били у комуникацији са публиком јер смо желели да покажемо како музеј може да буде активан део локалне заједнице и како постоји само у дијалогу са публиком. Кроз пројекат “170 година, 170 ваших дана, 170 наших прича” свакодневно смо 170 дана посетиоцима тумачили сталну поставку, увели смо нове дечије и програме за тинејџере, као и апликацију која је омогућила и виртуелну туру кроз Галерију. На овај начин показали смо како ми видимо да музеј 21. века треба да делује и како остварујемо оно што су замислили наши претходници када су први пут отворили музеј за јавност, а то је да будемо понос нације. Суштина је да се поносимо правим вредностима и да имамо свест о позитивном грађењу националног идентитета.
Нова изложба ”Кроз објектив” са фотографијама посетилаца на симболичан начин је показала интенције савремене музеологије приближавања публике великим уметничким делима. Како је дошло до реализације ове оригиналне идеје?
-То јесте велики музеолошки искорак и новина у нашој средини. Са жељом да на оригиналан и креативан начин представимо тим који је реализовао прошлогодишње програме и оставимо траг овог времена сачинили смо серију фотографија запослених у Галерији сматрајући да институције трају, али оне нису дела и зграде него и људи који у њима раде. Свако је изабрао слику са којом се на било који начин идентификује и тако су настали портрети рађени у техници из 19. века мокрог колодијума, из времена када је настала идеја о формирању Музеума. На тај начин смо опет спојили прошлост и садашњост, стару технику и актуелне запослене. Процес одабира дела и однос који смо остварили са њима учинио нам се важан и зато смо позвали публику као и неке од новосадских личности из света популарне културе да и они одаберу “своје” дело из наше колекције. И то остваривање дијалога између прошлости и садашњости, уметности и публике, запослених и посетилаца је заиста добар пример како музеј може да буде активно место дијалога, емоција, откривања и потврђује чињеницу да он не постоји без публике, али и људи који у њима раде.
Галерија Матице српске припада типу класичних музеја са делом поставке која сеже далеко у прошлост. На који начин у модерној институцији, каква је данас, се приближавате пре свега млађој публици, кроз програме који говоре њиховим језиком?
- Ми смо поносни што смо класичан музеј и код нас је традиција предност, а не ограничавајући фактор, наша синтагма је поштујући традицију - стварамо традицију, али смо свесни да традицију за будућност можемо да створимо само ако делујемо у духу времена. Због тога велику пажњу поклањамо младој публици, имамо читав низ програма за децу и тинејџере који показују колико прошлост у уметности може да буде инспиративна. То је оно што нас тера да се стално мењамо, да померамо углове посматрања и тумачења уметности. Спој класичне уметности и савремене технологије је нешто јако важно, то је тренд у музеологији и музеји у свету се све више окрећу креативним индустријама, другачијем приступу и новим технологијама, употреби дизајна, филма како би лакше дошли до публике. Свесни смо да је Матица српска и Галерија као њен део опстала тако што се прилагођавала потребама времена и ми се заиста трудимо да на тај начин пратећи трендове будемо музеј европског нивоа.
Избрани сте у Савет за креативне индустрије који је формирала премијерка Ана Брнабић. Која је по вама улога креативне индустрије и какав утицај оне могу имати на културу?
- Креативне индустрије су постале саставни део живота само што ми можда још нисмо тога свесни. Ми смо рецимо читаву трансформацију Галерије Матице српске извели кроз креативне индустрије са сарадницима који се баве одређеним пословима. Не би адаптирали зграду на овај начин да нисмо имали врхунског архитекту, уредили унутрашњост да нисмо имали дизајнера или сувенире и виртуелну апликацију да нисмо нашли студио који се тиме бави. Та врста отварања ка другачијем, ка новим технологијама, визуелном представљању ствари је страшно важна за уметност и културу, а поготово за културно наслеђе. Рецимо, радили смо серију мајица у оквиру пројекта “Живи, оживи, доживи уметност” на којој је чувена слика Уроша Предића “Надурена девојчица” којој смо додали слушалице и мобилни телефон без чега деца данас не могу. И то је за мене пример где је данас место креативне индустрије у култури - наслеђе остаје темељ, али ми га морамо трансформисати у приступу, тумачењу, дијалогу са младим људима да би оно за њих постало атрактивно, да би разумели његову суштину, аутентичност и важност за развој једног друштва. Што сам више у томе, све више увиђам место за креативне индустрије. То је и нова привредна грана која отвара простор за младе људе који немају више једну струку, сви су мултидисциплинарни, а установе културе им морају отворити врата и помоћи да се промени свест о томе зашто су култура, уметност и наслеђе важни и како они могу бити део свакодневног живота.
Нина Попов
