Иницијатива је покренута у суботу на саветовању под називом „Истраживање мањина у Карпатском басену као стварње вредности” које је организовао Академски савет војвођанских Мађара у новосадском студентском дому „Европа”.
– Саветовање смо организовали с циљем да о тој теми разменимо мишљење и искуства с председницима и директорима таквих института који већ успешно раде у регији, као и научницима истраживачима из Србије – рекао је за наш лист Имре Лендак у име Председништва Академског савета војвођанских Мађара.
Он је изразио наду да ће иницијатива наићи на позитиван ођек код Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и код политичара.
Предавање на тему „Истраживање мањина” одржали су научници из Мађарске, Румуније и Србије, међу којима и професор др Тибор Варади, члан САНУ, др Тамаш Корхец с Универзитета „Унион”, др Ирен Габрић Молнар из Суботице, др Лазар Жолт с Новосадског универзитета и други.
Академик Тибор Варади се у свом излагању бавио размишљањима о истраживању мањина и говорио је о истраживањима која су рађена о мањинама у оквиру САНУ. Он је казао да нам је истраживање мањина постало задатак пре сто година.
Појам мултикултурализам има различито тумачење и у међународним оквирима. Академик др Варади изнео је пример Горњег Вакуфа, који је био конкурисао за финансијску подршку код међународних института за изградњу аутобуске станице и у свом пројекту навео је да ће аутобуска станица бити мултикултурна јер ће моћи да је користе сви: и Срби и Хрвати и муслимани као и сви други људи. Пројекат је одушевио међународног инвеститора и одобрио је новац за изградњу мултикултуралне аутобуске станице у Горњем Вакуфу.
– Ја сам у последњих неколико година покушао из породичне архиве да саставим документ о томе како су се одвијале бракоразводне парнице мањина од пре 100 година на овим просторима – навео је професор Варади, који је пореклом из зрењанинске адвокатске породице. – Погледао сам документе о парницама покренутим 1918. године у Зрењанину, који крајем те године ни војно ни административно више није припадао Мађарској. Парнице су се, међутим, још одвијале пред мађарским краљевским судом и 1919. године у горњем левом углу списа, где је требала да стоји таксена марка, било је написано да таксене марке више нема. Годину касније, 1920, када је дошло до промене и званичан језик суда је постао српски, на спису стоји „чињенично стање”, али у речима које су биле написане српски, слова „ч”, „њ” и „с” била су написана мађарским писмом. Тај период бисмо данас назвали транзицијом, али је интересантно да у историји права никад нисам налазио на то како се та промена одвијала из дана у дан.
Он је рекао да у САНУ постоји Одбор за проучавање права националних мањина и људских права, који је у протеклих 20 година објавио седам научних радова о правима националних мањина. Међутим, како је Варади навео, до средине деветдесетих Одбор се искључиво бавио правима ванграничних Срба.
– Од средине деведесетих дошло је до важних промена у раду Одбора. Почео је да истражује не само живот ванграничних Срба него и националних мањина у Србији – казао је он.
Сматра да је та промена веома важна јер аргументације које се граде на општим проблемима, у смислу да, уколико војвођански Мађари имају права да остану Мађари у Војводини, онда и Срби у Мађарској имају право да остану Срби у Мађарској – добију већу веродостојност.
– На такву аргументацију с већом симпатијом гледају не само војвођански Срби и Мађари и Срби и Мађари у Мађарској него и спољни посматрачи. Много је лакше гледати са симпатијом на националне мањине у својим срединама, ако паралелно видимо припаднике своје нације који у некој држави живе као мањина – истакао је Варади.
Некадашњи покрајински секретар за образовање, управу, прописе и права националних заједница Тамаш Корхец је рекао за наш лист да је прилично тешко сумирати све оно што се догађало у протеклих 25 година у Војводини у области истраживања мањина.
Које су разлике у судској пракси у државама када на повреду мањинских права уложи жалбу призната и непризната национална заједница? Др Тамаш Корхец је изнео пример Буњеваца, који у Србији имају статус националне мањине, док у Мађарској немају.
– У Србији ће њихова жалба бити разматрана пред судом, док ће у Мађарској жалба бити одбијена – казао је Корхец.
– Свој први рад сам објавио пре 23 године и може се вредновати као научни рад. Нажалост, у овој области има доста мањкавости које би требало исправити и допунити – навео је Корхец. – Један од недостатака је да смо истраживали доста разбацано, уопштено ван система институција. Највише истраживање је продуковао невладин сектор, и то је оставило трага на квалитет радова.
По Корхецовој оцени, о националним мањинама у Војводини имамо веома мало публикација, а објављене су у водећим енглеским научним часописима.
– Нема нас много који истражујемо ту тематику, али се дешава да не цитирамо из објављених радова јер не знамо да ти радови постоје пошто нису објављени на водећим местима. Зато је један од мојих предлога да се направи регистар научних радова, и да уведемо истраживање мањина у систем институција. Требало би да оснујемо акредитовану мањинску институцију – рекао је Корхец.
Скуп су поздравили покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност др Зоран Милошевић и потпредседник Савеза војвођанских Мађара и народни посланик Балинт Пастор.
Е. Марјанов
