Јанковић: Фајзерова вакцина не мења људски ДНК

БЕОГРАД: Полемике у јавности о наводном утицају "Фајзерове" вакцине на ДНК човека нису ни научно ни чињенично утемељене, изјавио је имунолог Срђа Јанковић.
srdja jankovic, YT printscreen
Фото: Youtube Printscreen

У интервјуу за данашње издање листа "Политика", Јанковић је објаснио да та вакцина уопште не садржи ДНК, већ РНК, која, како наводи, може искључиво да послужи као матрица за синтезу специфичне беланчевине вируса, не долазећи ни на који начин у додир са људским генима.

На питање да ли та вакцина може да изазове неку аутоимуну болест, Јанковић каже да многобројна обимна и темељна научна истраживања сведоче да вакцине не могу да изазивају аутоимунска обољења.

"Стога, не очекујемо ни од Фајзерове вакцине против ковида-19 да изазива таква обољења, утолико пре што се ништа слично није очитовало у клиничким студијама, на више десетина хиљада испитаника", рекао је Јанковић.

Упитан о теоријама појединаца на друштвеним мрежама да ћемо вакцинацијом против короне бити чиповани, Јанковић одговара да је реч о "распрострањеном миту лишеном било какве реалне основе".

"Вакцине су у историји науке и технологије далеко старије од чипова и служе за заштиту од заразних болести", подвукао је Јанковић.

Говорећи о разлици између "Фајзер-Бионтекове" и "Спутњик" вакцине, Јанковић наводи да америчко-немачка вакцина није жива, док руска јесте.

Међутим, истиче, и једна и друга према досад прикупљеним подацима штите од инфекције.

Додаје и да контраиндикације за живе вакцине обухватају знатније ослабљен имунитет, трудноћу и терапију имуносупресивним лековима, док за вакцине које нису живе те контраиндикације не важе.

Истиче и да свака вакцина има своје посебне контраиндикације, као на пример преосетљивост на неку од компоненти.

Јанковић наглашава и да се до даљњег деца и труднице неће вакцинисати, јер казе да у тим групама вакцина још није испитана.

"Што не значи да и код њих не би била безбедна", наглашава Јанковић.

За сада, истиче, неће бити вакцинисане ни особе код којих постоји уопштена склоност тешким алергијским реакцијама.

На питање колико дуго траје заштита против ковида након вакцинације, Јанковић каже да се на основу последњих показатеља очекује да имунитет траје више месеци или година.

Када је реч о стицању колективног имунитета, Јанковић напомиње да се проценује да је праг колективног имунитета изнад којег се та зараза тешко преноси у некој заједници око 70 одсто.

Објашњава да колективни имунитет обухвата и вакцинисане особе и оне које су прележале ковид-19, под условом да је код њих, каже, дошло до дугорочног заштитног имунског одговора.

"Веома смо далеко од тог прага тренутно, али ћмо му се постепено прибилижавати како вакцинација буде напредовала", закључио је Јанковић.

EUR/RSD 117.5819
Најновије вести