Једемо ли превише слану храну: Парче хлеба као кесице чипса

НОВИ САД: Институт за јавно здравље Војводине контролисао је садржај соли у узорцима хлеба, узетим из пекара и  продавница у Новом Саду. Резултати су показали да су сви узорци хлеба у групи оних са средњим и високим садржајем натријум-хлорида.
rostilj
Фото: Dnevnik (Filip Bakić)

Од 69 узетих узорака, једна четвртина има више од 1,5 грама соли на сто грама узорка, што је сврстава у групу с високим садржајем соли. а 75 посто узорака садрже средњу количину соли, од 0,3 до 1,5 грама натријум хлорида у 100 грама узорка.

Кухињска со је неопходна за одвијање нормалних процеса у нашем телу, али организму је потребно до пет грама дневно, што је знатно мање од 15 – 20 грама на дан колико отприлике уноси просечан грађанин са ових простора.

Оно што је посебно опасно јесу такозване “скривене соли”, односно узимање соли кроз храну за коју претпостављамо да је нема.

Наресци и прерађено месо садрже велике количине натријума. Кришка мортаделе или пет кришки саламе садрже од 310 до 480 милиграма натријума. Виршле и кобасице, и то под условом да су квалитетније, садрже 520-680 милиграма натријума у 50 грама.

Кремасти преливи за салату пуни су соли: две кашике овог прелива додаће вам 380 милиграма натријумове соли.

Повећани унос натријума доводи до повећања крвног притиска, повећане шансе за срчани и мождани удар, повећава ризик за стварање камена у бубрегу, појаву остеопорозе, изазива натицање ногу и стомаку, што додатно оптерећује срце, а ствара се и целулит.

Јасно је да слани хлеб, који је код нас основна намирница и одговоран је за петину укупног уноса соли у организам, у многоме доприноси тренду исхране богате соли, која је из здравственог угла опасна.

Раније истраживање лекара Института за јавно здравље Војводине показало је да је главни извор соли у нашој исхрани кувана или печена храна с киоска. 

Др Љиљана Трајковић Павловић, Милка Поповић, Сања. Бијеловић, Радмила Велицки и Љиља Торовић анализирале су узорке хране с киоска и готове хране, међу којима је месо с роштиља хране, цереалије, сендвичи, пице, саламе, кобасице и тврди сир, укупно 1.069 узорака. Такође, анализиране су и 54 врсте флаширане воде.


Највише соли у интегралним хлебовима

Ако сте мислили да су интегрални или специјални хлебови здравији за организам, варате се, бар кад је со у питању.

Истраживање Аустралијског института за храну и здравље показало је да ражани хлебови садрже за 20 посто више соли од обичног белог хлеба.

Овај институт препоручује да се садржај соли код куповних хлебова смањи на 400 милиграма на сто грама хлеба.

Више соли такође садрже и тортиље и кукурузни хлебови, показало је аустралијско истраживање.


Како је утврђено, најмање соли има у цереалијама које се једу за доручак (0,36 до 0,48 грама соли на сто грама узорка).

Највише соли код нас има роштиљско месо (2,32 до 1,02 грама на сто грама узорка).

Највећи проценат узорака сендвича (91,7 посто), пице (81 посто), саламе (73,9 посто), меса с роштиља (70 посто) и тврдог сира (69,6 посто) припада групи хране с високим уделом соли.

Што се тиче флаширане воде, 1 дцл просечне флашице воде садржи између 0,33 до чак 44 милиграма соли.

Према истраживањима британских нутрициониста, кришка једне од четири векне куповног хлеба садржи соли колико и кесица чипса. Само четири кришке овог хлеба довољне су за задовољавање потребног дневног уноса соли.

И. Вујанов

EUR/RSD 117.5920
Најновије вести