У Србији и на западом Балкану кроз теренске пројекте и стручне савете, Хелветас се залаже за побољшање услова живота свих грађана повезивањем актера цивилног друштва, влада и приватног сектора. У Србији, заједно са Грађанским иницијативама, Хелветас спроводи пројекат „Заједно за грађанско друштво - АЦТ“ који финансира Швајцарска агенција за сарадњу и развој (СДЦ).
- Хелветас увек инсистира на партнерствима и зато су блиски односи с нашим партнерима кључни за мене. Што се тиче сарадње с цивилним друштвом у Србији, наш приступ је двојак. АЦТ комбинује специфичне грант шеме – каже за Дневник Јенс Енгели, интернационални тим лидер овог пројекта. - Тренутно их има шест - с прилагођеним програмима за изградњу капацитета различитих циљних група. У пракси то значи да подржавамо организације да расту и тако се оспособе за заступање већег броја грађана, да даље јачају своје капацитете.
Швајцарска је у Србији већ годинама значајан донатор, али до сада цивилно друштво није било у њеном фокусу. С АЦТ-ом се та политика очигледно променила. Посебна новина је фокус на цивилно друштво у Војводини, која је помало занемарена у смислу билатералне подршке, јер се, за разлику од сиромашног југа и истока Србије, сматра прогресивним регионом Републике Србије. Међутим, у Војводини постоје озбиљна депопулација и масовна емиграција, као и низак ниво „активних“ грађана који учествују у процесима доношења одлука.
Узети у обзир локални контекст
- Швајцарска има одличну репутацију на пољу грађанског активизма и често је узор другима. Бројни прошли и садашњи пројекти и напори Швајцарске амбасаде значајно су допринели оваквој перцепцији наше земље. Сва та искуства и знање нама је подршка у раду јер наши партнери на терену то јасно препознају и цене. Морамо, са друге стране, бити реални и прагматични, узимајући у обзир локални контекст и околности приликом дизајнирања и спровођења пројеката. Не могу се све праксе и искуства просто прекопирати. За успех пројеката, па тако и за АЦТ, потребно је добро познавање локалног контекста. А у томе су нам наши национални тимови и локални партнери највећа подршка – поручује наш саговорник.
- И Швајцарска је уочила да постоји потреба и простор да се цивилно друштво Србије подржи кроз директну подршку циљаним пројектима и повезаним интервенцијама – истиче Енгели. - Тако је и значајан број организација из Војводине ушао у круг наших грантиста. До сада смо подржали више од 20 организација из Војводине. Једна од тема која преовлађује за организације у Војводини је животна средина. Подржали смо напоре заговарања „Инжењера заштите животне средине“ из Новог Сада. Подржали смо и удружење „Ирида“ из Новог Сада која је подигло свест о родно заснованом насиљу, које се повећало током пандемије. Грант је добио и „Еурополис“ која се залаже за владавину закона у урбаном развоју града Новог Сада. Ту је Сомборски едукативни центар, Еколошки покрет Врбаса, Бечејско удружење младих и друге организације.
Партнерске иницијативе име је грант шеме која подржава заједничке пројекте организација и локалних самоуправа. Ипак, проблем настаје кад општине схвате да се финансијска подршка у оквиру АЦТ -а може добити само кроз партнерство с локалним цивилним друштвом и да управљање и администрација пројекта остаје у рукама удружења.
- Једна од три компоненте АЦТ-а усмерена је управо на успостављање партнерстава између цивилног друштва и локалних самоуправа. Резултати нашег првог позива показали су јасну слику. Уместо планираних 20 грантова, додељено је само четир. Број достављених предлога је био мањи од очекиваног, а и њихов квалитет био је упитан. Зато смо недавно објавили други позив, повећали ангажман у комуникацији према апликантима и поједноставили услове за конкурисање. Овог пута смо добили 12 добитника гранта, али сматрамо да је то још увек мали број, ако имамо у виду колико организација и локалних самоуправа Србија има. Мали износ средстава који се даје, као и захтевни услови извештавања свакако доприносе мањој заинтересованости. Због тога морамо проценити разлоге и у будућности се прилагодити тако да можемо створити веће интересовање. Сматрамо, међутим, да постоје и дубљи разлози овакве ситуације на које треба обратити пажњу.
Како каже, разлике у околностима примећују се у региону које је још увек у повоју када је ангажовање грађана за добробит заједнице у питању.
- Позитивна ствар која се уоачава, а то је нарочито видљиво у Србији, јесте да су грађани спремни да јавно искажу своје ставове. У последње време примећује се да грађани су укључују у јавни живот и јасно захтевају своја права и у неким до недавно маргиналним областима, као што је заштита животне средине. Такође, многе организације преузимају важну улогу када је реч о осигурању подршке и пружању услуга, углавном на локалном нивоу.
Прва фаза АЦТ-а траје четри године, а пројекат је негде на средини.
- АЦТ смо покренули у октобру 2019. године – каже Јенс Енгели. - У отежаним условима пандемије за само годину дана успоставили смо и покренули цео систем подршке који ће трајати до 2023. године. До сада смо потписали 74 различита уговора о гранту, који представљају укупно 147 појединачних организација и четири локалне самоуправе. Импресивно је да за непуне две године око 100.000 грађана Србије упознато са АЦТ-ом, информисано о пројекту и на неки начин укључено у његове активности. Наравно, пуно је и изазова. Имати јаке организације које легитимно и успешно заступају велики број грађана и даље је главна потешкоћа с којом се суочавамо. Немојмо заборавити да тренутно у Србији делује преко 30.000 регистрованих органозација цивилног друштва и безброј неформалних група. АЦТ има средства да подржи врло ограничен број организација.
Како истиче, у плану је завршетак прве фазе пројекта, што ће помоћи и Хелветасу и амбасади Швајцарске да другу фазу, која је планирана за октобар 2023. године, конципирамо још боље, фокусирајући се на главна питања и искуство које ће нам донети ове прве четири године. Наша визија остаје иста - активно цивилно друштво које делује заједно, спремно за заступање интереса грађана и способно да утиче на доношење одлука углавном на локалном нивоу. Ова визија остаје високо постављени циљ АЦТ пројекта.
Ивана Радоичић
