Према њеним речима, кохезиона политика је и настојање да се на позитиван начин упросечи раст у европским регијама, што не значи да они који су већ развијени не треба и даље да се развијају, али значи стављање фокус и на области које су мање развијене.
"На тај начин и сама ЕУ постаје јачи и глобални играч на једном отвореном и захтевном тржишту где има великих конкурената", казала је Јоксимовић отварајући конференцију "Територијална кохезија и равномерни развој", коју заједнички организују Српска асоцијација регионалних развојних агенција - САРРА и пројекат "Подршка руралном и регионалном развоју у Републици Србији", а који финансијски подржава Влада Швајцарске.
Јоксимовић каже да Министарство за европске интеграције и Србију у процесу евроинтеграција чека припрема закона о кохезионој политици и у том смислу истиче да је изузетно значајно да се добију позитивни коментари Европске комисије на акциони плани за поглавље 22 - регионална политика и координација структурних инструмената, који је урађен почетком априла, а како би могло да се почне са припремама за преговарачку позицију.
"Ту ће и Регионалне развојне конференције и Стална конференција градова и општина и сви актери на локалном нивоу морати да дају све од себе да бисмо се успешно припремили за оно што нас чека до 2025. године", казала је Јоксимовић.Објаснила је да ако имамо кредибилну стратегију проширења из 2018. године, која препознаје могућност да до 2025. Србија може да постане чланица ЕУ, онда је на Србији да максимизира напоре и уложи сву енергију да би грађани осетили равномерни развој и да нису заобиђени у укупном расту и развоју наше земље.
Како каже, конкретна политика регионалног развоја се преговара у оквиру поглавља 22, које има за циљ да припреми државу кандидата да лакше пређе на кохезиону политику онда када постане пуноправна чланица, а за које сматра да ће моћи да буде отворено следеће године.
"Европске интеграције су процес кроз који, једна озбиљна држава као што је Србија, која тежи чланству, настоји да омогући да не сме ниједан становник Србије, ни на једном делу територије земље да буде заобиђен у процесу развоја и успостављања развојних механизама, што ће нас учинити модернијом, развијенијом земљом и земљом у којој ће бити виши животни стандард, виши ниво запослености и укупно друштвени и економски напредак", наводи министар.
Истиче да не можемо одмах да достигнемо развојни ниво земаља чланица и додаје да је циљ да се у наредним деценијама тако нешто деси.Подсећајући на одржавање заједничке седнице влада Србије и Мађарске, Јоксимовић је истакла да је премијер Мађарске Виктор Орбан тада рекао да је Мађарска за последњих 25 година успела да буде отприлике близу нивоа европског просека раста и развоја и да очекују да ће за неколико година од нето примаоца постати нето контрибутор.
Јоксимовић каже да ми сада као држава кандидат имамо у просеку 200 милиона евра годишње бесповратно од ЕУ, а да када постанемо чланица можемо имати колико и земље ЕУ у нашем окружењу имају у просеку, што је око милијарду евра на годишњем нивоу."То су огромна развојна средства", каже Јоксимовић и додаје да постоји велики потенцијал који ми као земља кандидат имамо, као и да у региону смо несумњиво земља која предњачи у коришћењу на прави начин предприступних средстава.
Наводи да процес ЕУ интеграција има једну јако добру и можда и најбољу димензију, јер никада не делује на друштво као успаванка, већ као будулник.
"Никада не треба да се уљуљкате у старим обрасцима пословања по истим моделима, то не раде ни државе чланице и оне креирају нове заједничке политике и креирају нове инструменте и онда ми као земља кандидат жестоким темпом морамо да трчимо ту трку и да преузимамо све нове моделе и начине пословања за озбиљну и одрживу политику раста и развоја", каже Јоксимовић.
Наводећи да се спремају и европски избори, а да ће једна од главних тема бити и вишегодишњи буџетски оквир, који је на седмогодишњем нивоу у ЕУ, Јоксимовић је казала да државе чланице размишљају о новим моделима јачања кохезионе политике.
"Између осталог кандидати ће имати и даље предприступне фондове - ИПА 3, а тренутно се води дебата у ЕУ да ли ће модел ИПА 2 остати онакав какав је био до сада - национална локацију, на нивоу око 200 милиона евра, ту су и прекогранична сарадња... или ће се ући у нови систем који ће подразумевати пројектно, тржишно, регионално такмичење за конкурисање за новац из обједињеног фонда за земље кандидата", каже Јоксимовић.
Наводећи да ту има и неких негативних ствари, Јоксимовић каже да је то и добро јер ће од свих захтевати, на свим нивоима, максимизирање свих капацитета и потенцијала и припрему добрих пројеката који ће моћи у том компететивном регионалном формату да буду ти који ће донети највећа бесповреатна средства.
Директорка Швајцарске канцеларије за сарадњу у Србији Урсула Лојбли истакла је задовољство што присуствује конференцији која уједно означава успешан завршетак пројекта подршке руралном и регионалном развоју у Србији.
Већ скоро 30 година Швајцарска подржава Србију у развоју и то на основу потреба које има Србија, Швајцарска нуди своју експертизу на једноставан, конкретан и флексибилан начин, казала је Лојбли, наводећи да су у оквиру овог пројекта сарађивали са локалним партнерима у Срему, Шумадији, Колубари и Мачви и националним партнерима.
"Витални део локалног развоја су жене и млади и Швајцарска ће наставити да подржава њихово оснаживање на локалу", казала је Лојбли.Испред Делегације ЕУ у Србији, на отварању се обратио шеф ИИ сектора операција Стефен Худолин, који је истакао да је кохезиона политика у коју спадају структурни фондови, пољопривреда велики део политике ЕУ и да прави разлику у животу обичних људи.
Бави се локалним нивоом, наглашава значај локалног нивоа, јер то је оно где се живот дешава, где се промене дешавају, казао је Худолин.Како навео, важно је имати флексибилан приступ и бавити се локалним индивиудуалним потребама.
"Оно што указује на значај локалног нивоа јесте да три четвртине правних тековина ЕУ се имплементира на локалном нивоу и бави се локалним нивоом. Две трећине фондова ЕУ се тичу локалног нивоа тако да је неопходно бити добро припремљен за то. Србија мора да буде спремна, да када постане чланица, апсорбује те фондове и да их искористи на правилан начин, на локалном нивоу", казао је Худолин.
На конференцији је потписан и Споразум о чланству између Европске асоцијације развојних агенција (ЕУРАДА) и Српске асоцијације регионалних развојних агенција (САРРА), који су потписали директор ЕУРАДА Естебан Пелаyо и директор САРРА Ненад Поповић.
