Поједине грешке које се мере у секундима могу бити кобне, каже Јевтић и истиче да су за чување безбедности током вожње најважније концентрација возача, адекватна опрема и поштовање прописа, али наводи и да пажњу морају да обрате и вожачи аутомобила, јер се највише несрећа у којима мотоциклисти губе живот дешава при контакту са четвороточкашима.
У изјави за Тањуг, он је нагласио да је изузетно важно да се користи показивач правца, да се не телефонира у току вожње, као и да се користи адекватна заштитна опрема, која између осталог укључује флуоресцентну кацигу.
"Мотоциклиста доста брже вози и можете га наћи на месту где га не очекујете, јер су возачи навикли да очекују два фара, два стоп светла, а мотоцикли имају један фар и једно стоп светло и возачи то не препознају на време. То је најчешћи узрок несреће", појашњава Јевтић.
Јевтић каже и да најчешће страдају млади људи и да се највећи број несрећа у којима мотоциклисти изгубе живот, дешава при контакту са возачима аутомобила.
Одређен број мотоциклиста се понаша недолично, те тако одсутност у вожњи мозе да има велике последице по живот људи, наглашава председник АБМ.
"Није добро када стојите у јако високим температурама у колони и тада се најчешће деси да возачима одлутају мисли", каже Јевтић.
Наводи да поједине грешке које се мере у секундима могу бити кобне.
"Најчешће су то брза провлачења између возила, то никако није савет, јер се не зна рефлексна реакција возача. Дефинитивно то је један од најризичнијих начина вожње који постоји и немојте прелазити неке границе где се осећате неудобно по питању вештина вожње", напомиње Јевтић.
Он каже да је посебно ризичан Авалски пут на коме се одвија већи број викенд вожњи у којима страда јако велики број мотоциклиста.
Ипак, како каже, у Србији у току године у просеку погине око 50 мотоциклиста, што је мањи број у односу на 2009. годину, означену као “тамну годину” у којој је број погинулих мотоциклиста био чак око 120.
