Кад лекови не помогну, ту су лед и радио таласи

Сваки неправилан срчани рад, било да се манифестује као успорени или убрзани срчани рад, представља аритмију. Може да се манифестује и као прескакање срца, односно

као екстрасистолна аритмија, ванредни импулси срца који се не јављају у редовном срчаном раду. Пацијенти се често јаве лекару зато што имају повремени осећај прескакања срца, осећај пропадања, недостатка ваздуха, нестабилности, вртоглавицу, у појединим случајевима долази и до губитка свести, ако је ритам или сувише брз или спор па није могуће адекватно допремити кисеоник можданом ткиву. Не тако ретко, аритмија се открије случајно, на прегледу због другог узрока или док пацијент сам мери крвни притисак, на апарату се региструју неправилни откуцаји срца.

- Лекар на прегледу утврди постојање аритмије палпацијом, опипавањем пулса и срчаног рада, аускутацијом, ослушкивањем рада срца стетоскопом и анализом електрокардиограма, ЕКГ-а, на коме се анализира срчани рад преко електрода постављених на кожу пацијента – каже др Милосав Томовић из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, председник Радне групе за електрофизиологију и један од малог броја лекара који интервентно лече аритмију.

- Свако „прескакање срца“, захтева консултацију лекара. У одређеним случајевима аритмија може бити последица стреса или неког другог узрока, али да би се утврдио значај поремећеног срчаног рада, најбоље је јавити се изабраном лекару, који ће урадити преглед, ЕКГ, упутити особу на ултразвук срца, који нам може указати на то да ли пацијент има претходно обољење срца, урадити одређене анализе крви и на основу резултата проценити да ли је потребно наставити са даљим испитивањима, отпочети терапију или умирити пацијента објаснивши му да његово стање није забрињавајуће.
Како каже наш саговорник, уколико се на основу дијагностике утврди да није одмах потребно урадити неку медицинску процедуру за лечење аритмије, пацијенту се препише лек за неправилан срчани рад.

Међутим, ако се лекови покажу неефикасним, болеснику се предложи други начин лечења.- Ако пацијент има осећај несвестице, замарања, а прегледом се утврди да постоји успорени срчани рад, односно број откуцаја срца који није довољан да би пацијент могао нормално да живи, лекови углавном немају ефекта и таквом пацијенту се најчешће угради стални вештачки водич срчаног ритма, пејсмејкер. Уколико постоји убрзани срчани рад, а аритмија показује повољне каратеристике за лечење не само лековима, тим особама се предложи катетерска аблација аритмије, у току које се катетерима преко вена и артерија приђе срчаним шупљинама и блокира функција дела срца која је потребна за стварање и одржавање аритмије.

У лечењу атријалне фибрилације користе се и хируршке процедуре – криобалон и радиофреквентна аблација. Радиофреквентна аблација, која представља спаљивање срчаног ткива радио таласима, дуже се користи и лекари су јој склонији. Криобалон аблацију лекари Института за кардиоваскуларне болести Дедиње први пут су применили пре две године. Она се ради замрзавањем дела проблематичног ткива на -45 степени Целзијуса, тако да оно одумире и престане да прави проблеме.

- Веће искуство у целом свету, пошто се дуже користи, јесте с радиофреквентном аблацијом атријалне фибрилације. По последњим подацима, резултати који указују на успешност ове две интервенције указују на то да нема разлике у успешности једне у односу на другу. За криобалон аблацију су бољи болесници који имају пароксизмални, односно повремени облик аритмије, који имају адекватну анатомију, односно структуру леве преткоморе која омогућава бољи успех ове интервенције.

Атријална фибрилација је поремећај срчаног ритма који настаје у преткоморама и представља најчешћу аритмију која захтева лечење. Назива се још и “аритмија апсолута”, због потпуно неправилног срчаног рада, које се манифестује треперењем преткомора. Иако је то најчешћа врста аритмије, медицина каже да постоји више врста аритмија, од којих свака има посебан начин лечења и ризик за самог пацијента. Најчешћи симптом атријалне фибрилације јесте повећано замарање, али као и за остале поремећаје срчаног ритма, пацијенти се често пожале на убрзани срчани и неправилан срчани рад, недостатак ваздуха. Нажалост, први симптом ове аритмије може бити цереброваскуларни инзулт, односно шлог.

Највећи ризик за развијање атријалне фибрилације имају особе којима је урађена операција срца, које се лече од урођених и стечених срчаних мана, или су прележале инфаркт миокарда, и све особе које већ имају неко оштећење срца су у већем ризику да развију атријалну фибрилацију. Такође, особе које се лече од повишеног крвног притиска имају већи ризик.

Старост пацијента по себи је фактор ризика за појаву ове аритмије. - Када се гледа популација у целини, утврђено је да око 10 одсто особа које имају 80 година и више имају атријалну фибрилацију, независно од тога да ли су се лечили од срца до тада или не. Одређена обољења штитасте жлезде могу изазвати појаву ове аритмије – каже др Томовић. - Примећено је да високи мушкарци чешће обољевају од атријалне фибрилације, могуће због веће масе срца и површине која је потребна да одржава ову аритмију.

Најчешће компликације атријалне фибрилације су попуштање срца и тромбоемболија, односно, стварање тромба у срцу који артеријским крвотоком може допрети до мозга и изазвати шлог, или у друге органе и изазвати инфаркт и одумирање дела или целог органа.
- Срчано попуштање спречава се применом лекова који ће спречити брзи срчани рад у току ове аритмије или превођење у нормалан ритам. Уколико лекови не могу да помогну, ако је потребно, примењује се електроковерзија.

Другим речима, у краткотрајној општој анестезији електрошоком срце се враћа у нормалан ритам – каже наш саговорник и додаје да се стварање тромба у срцу спречава увођењем антикоагуланата, лекова против згрушавања крви код пацијената код којих се процени да имају ризик од његовог стварања. У највећем броју случајева аспирин није адекватан лек за спречавање стварања тромба у срцу код ове аритмије.

Ивана Вујанов
 

Методе у складу с новчаником

Према речима доктора, иако Удружење кардиолога Србије, као део Европског удружења кардиолога прати најсавременије трендове и водиче добре клиничке праксе у лечењу ове аритмије, наша земља заостаје у односу на окружење, пре свега на Западну Европу. „Србија у овом тренутку нема довољно лабораторија, ресурса за опрему и довољно обученог особља да би што већем броју болесника са овом аритмијом пружила могућност интервентног лечења ове аритмије, катетерском аблацијом. И у свету и код нас најчешће се користи радиофреквентна аблација с обзиром на то да је то метода која је прва развијена, центри који се баве катетерским аблацијама њу користе од самог почетка, а криобалон аблација у овом тренутку има просечно већу цену по процедури. У будућности, највероватније ће највећи број установа које се баве интервентним лечењем аритмија, тежити да у својој пракси користи обе методе”, каже др Томовић.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести