Некада је долазак Руса у нашу земљу значио отворене гепеке њихових коцкастих лада и москвича из којих се продавао јефтин алат, посуђе и друге кућне потрепштине, а старије генерације вероватно памте прве странце у нашем фудбалу, легендарне Кинезе Ђиу и Лиу који су у сезони 1988/89 стигли у београдски Партизан што је у то време била прворазредна медијска сензација. Неколико година касније започет је масовни долазак Кинеза у наше крајеве што нас је можда и припремило за оно што је уследило у последњих неколико година, а што је кулминацију доживело у последње три.
Данас је ситуација другачија, па рецимо на свега пар стотина метара шетње кроз центар Новог Сада, морате чути барем три до пет пута руски језик, а у истом интервалу ћете срести барем једног “локалца” из Азије. Африке.... Разлози њиховог боравка у Новом Саду и генерално у Србији су различити. Претпоставља се да је од избијања рата у Украјини, у Србију дошло између 150 и 200 хиљада људи из Русије и Украјине и већина их је овде дошла са комплетним породицама (укључујући и кућне љубимце). Многима се свидела Србија и желе овде и да остану, док се већина нада да ће рат престати и да ће моћи да се врате својим домовима.
Од Стивена Сигала до тајландске премијерке
У последњих неколико година било је више звучних имена из света забаве, спорта и бизниса који су уписани у књигу држављана Србије. Међу њима су рецимо глумци Стивен Сигал и Ралф Фајнс, док смо иначе врло успешан рвачки спорт обогатили са неколико рвача и тренера који су азербејyанску заставу заменили српском и чак и освојили доста медаља за Србију, укључујући и одличја на Олимпијским играма. Држављанство Србије је добило и неколико кошаркаша, фудбалера и рукометаша, али нико од њих још увек није заиграо и за нашу репрезентацију.
Осим ових, било је и неких контроверзних додела српског држављанства попут случаја бивше тајландске премијерке Јинглук Шинаватре којој смо дали држављанство у моменту када је у матичној земљи већ била осуђена на пет година затвора због корупције, као и случај Мухамеда Дахлана, бившег вође палестинског Фатаха, због чега су Србији уручене протестне ноте.
На мигранте из Африке и Азије смо се већ увелико навикли обзиром да светска мигрантска криза траје већ неколико година, али новост у последње две године су Индијци и Пакистанци којих је на привременом раду у Србији близу 10 хиљада, док најновији талас увоза радне снаге стиже последњих месеци чак и са далеке Кубе.
Иако нема прецизних података, дефинитивно у овом тренутку у Србији борави и до 300 хиљада странаца (око четири одсто укупног броја становника) из свих крајева света међу којима је све више оних који би овде и да остану због чега је држава почела да ради на регулисању њиховог статуса и услова под којим могу боравити у Србији и у крајњем случају постати држављани наше земље.
Пре неколико дана, Скупштински одбор за одбрану и унутрашње послове усвојио је предлог измена и допуна Закона о странцима и Закона о држављанству, којима је олакшана и убрзана процедура дозволе боравка и смањена папирологија. Највећа новина предложених измена и допуна Закона о странцима је што је омогућено да се и боравишна дозвола и радна дозвола добију у Министарству унутрашњих послова, чиме је процес поједностављен и радницима и послодавцима, који могу поднети захтев за боравак и рад више страних држављана о?едном.
Предвиђено је и да радна дозволе вреди три године, а не једну, као до сада, а стално боравиште странац може добити после три године, уместо пет, што је важећи пропис. Новина је и да ће визе за улазак у Србију бити издаване у електронском формату, што ће олакшати долазак држављана оних земаља у којима Србија нема дипломатско-конзуларна представништва.
Изменама Закона о држављанству олакшан је упис у књигу држављана, а странац може постати држављанин Србије после три године сталног боравка, док супружници држављана Србије који немају стално боравиште у Србији, држављанство могу добити након 10 година брака.
Нико Перковић
