Кикинда је већ надалеко позната по Центру за ликовну и примењену уметност „Terra“, а сада се може похвалити и музејом који је највећа збирка модерне велике теракоте у целом свету.
Налази се на месту некадашње касарне, која је била друга по величини на територији некадашње аустроугарске монархије. Пре шест година, Град Кикинда ушао је у посед касарне и из буџета града, али и помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама Аутономне Покрајине Војводине, почео са великим радовима на згради мањежа.
Градоначелник Кикинде Павле Марков каже да је у некадашњу касарну уложено око 40 милиона динара, како би сви посетиоци могли да уживају у скулптурама, које су постале и бренд овог града. Одмах да вас упозоримо, у Терру није довољно отићи једанпут, јер ће вас сваки пут одушевити нека нова скултура, од 600 комада колико чини сталну поставку. Мало аутора има изложено неколико комада, а скулптуре су дела вајара из целог света, који су дошли да оставе свој траг у кикиндском Центру за ликовну и примењену уметност „Terra“. Скулптуре на најбољи начин представљају суштину локовне манифестације која се одржава једном годишње, а уједно доноси и пресек водећих српских, југословенских и светских токова у домену савремене скулптуре од 80-тих до данас. Сваки вајар је својом скулптуром измаштао неку нову, своју стварност...
Конзерватор Јован Блат каже да је већина комада изложених у музеју пренесена из дворишта Центра „Terra“ и на њима се види да су били на отвореном, док су „свежи“ комади које није нагризло време, донесени из депоа.
- Акценат поставке у музеју је на мањим комадима који се нису могли видети нигде, осим на годишњим изложбама - каже Блат и додаје да је поставка поређана по декадама.
Тако се може видети прва декада из осамдесетих година, друга чини деведесете, трећа је од двехиљадитих до 2010. године и последњу чине скулптуре настале од 2010. године до данас.
- Сви аутори који су били на симпозијуму имају изложену бар по једну скулптуру, а “бројимо” око 400 аутора - истиче Блат.
У првој декади истиче се скулптура коња, аутора Анте Брадића из Хрватске, и она се налази међу најстаријима, насталим на првом одржаном симпозијуму.
- Отворени смо за јавност и до сада смо имали већ и групне посете, целу основну школу, када су деца уживала у новом великом простору - каже Блат и додаје да је објекат са скулптурама само део музеја, а да су почели радови и на кафеу и сувенирници.
У другом објекту налазиће се депо, а према Блатовим речима, имају још посла да музеј доведу у стање какво су замислили. Рад у атељеу, односно Центру остаје исти, а музеј ће бити само изложбени простор вештих руку вајара насталих током симпозијума.
Град има у плану да оснује Универзитет за студије вајарства, који би био међународног карактера, јер је чињеница да се Кикинда једина на свету може похвалити скулптурама великог формата, а све захваљујући великој пећи, која се може видети само у „Терри“.
- Имамо у плану универзитет, али већ у октобру новосадска Академија уметности одржаће специјалистичке студије код нас, које ће трајати годину дана и то је звање између мастера и доктората - истиче Блат и каже да у будућности имају идеју и да направе десетодневне обуке из вајања за странце, али за то има времена.
Блат позива све да дођу и погледају велике теракоте, а посебно обрате пажњу на кинеске војнике, старогрчку уметност и наравно скулптуре домаћих аутора.
- Није довољно доћи једанпут, као и у чувеном Лувру, јер посетиоци треба да обрате пажњу на све, а то је немогуће, исто као и у великим музејима. Колико има појединачно одличних комада, као збирка ова поставка је изузетна и јединствена, толико различитих поетика, различитих вајарских школа са свих континената - напомиње Блат и додаје да свако има неког фаворита и неку скулптуру која му је посебно драга, али збирка ипак даје утисак целине која “оставља без даха”.
Маша Стакић
Пројекат „Кикинда објективно“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“.
