Високе дневне температуре с којим се свакодневно суочавамо већ дуже од месец дана, чак пре него што је лето уопште званично и почело, указује да се клима променила. Такви временски услови не прате нас од ове године већ годинама уназад, па све чешће примећујемо ћуди времена, попут обилних падавина, олујног ветра, високих дневних температура... Управо овог викенда сведоци смо осетног захлађења и дневне температуре која је ођедном пала за десетак степени.
Доцеткиња на Природно - математичком факутету у Новом Саду др Зорица Подрашчанин каже да нисмо само ми изложени временским променама, већ да је тако у целом свет, али и да климатске промене нису исте у свим деловима света.
- Наше подручје је баш погођено климатским променама због глобалне циркулације, и за то не постоји неки посебан локални фактор, једноставно је таква клима земље, промене се дешавају и то није само код нас - каже др Подрашчанин. - У Америци су, рецимо, учесталији урагани, све више је поплава и сутуација на које нисмо припремљени. На пример, мале острвске државе почеле су да селе становништво на виша острва, јер земља тоне због подизања нивоа мора.
Разлика у температури између глобалне и последње мерене данас је пет степени – наводи доценткиња Подрашчанин.
- Почели смо да се загревамо брзо, па се очекује да ће се до краја овог века земља загрејати за још четири степена, и температура ће за век или два достићи промену као за 10.000 година, што представља проблем. Јер наша инфраструкутура није направљена наспрам климе која је сада. Тако смо у Новом Саду прошле године на Темеринском путу ка Најлон пијаци, видели да је вода због велике кише била изнад аутомобила. Да је та количина кише пала за два дана не би било проблема, али је киша за сат времена направили потоп. Одводни системи нису могли да приме толику количну воде и дошло је до поплаве на путу. Исто тако и 2014. смо имали велике поплаве због кише у кратком времену. По речима наше саговорнице од 1960. рачунају се топлотни таласи, па су једне године била два топлотна таласа лети, а свих осталих један или ниједан, а лане пет- шест и управо те појаве екстремних догађаја су знаци климатских промена.
- Излаз за овакве ситуације постоји и огледа се у не емитовању угљен диоксида у атмосфери каже – “Дневникова” саговорница др Зорица Подрашчанин. Међутим, како то постићи када привреда, тј. индустрија и свакодневни живот зависи од угљен диоксида?. Излаз би могли да буду, наводи доценткиња, извори енергије који мање загађују, као што су хидроелектране, ветро генератори, стаклени панели.
- У томе људи треба да буду кључни, јер угљен диоксид остаје врло дуго у атмосфери, хиљадама година и тешко га је вратити из афмосфере. Зато у свакодневном животу уместо аутомобила или градског превоза треба користити бицикл, штедети струју, јер се највећи део струје добија из термоелектрана који су велики сагоревачи угља и загађивања животне средине.
Др Подрашчанин каже да су скоро рађена истраживања, да ако се настави тренд врућина смањиће се број дана када ћемо се грејати зими, а повећати број дана када ћемо морати да се хладимо, дакле користити клима уређаје, који опет троше електричну енергију...
- То значи да треба да користимо природне изворе који не загађују, хидроцентрале, реке, неко спомиње и нуклеарне електране, али ту се одмах надовезује шта са отпадом од сагоревања – закључује Подрашчанин.
Зорка Делић
